Кутак за занимацију са вама 119 година

Занимљивости, необичне вести, шале и све оно што је чинило живот лепшим такође су били неизоставни део нашег листа. Још у првом броју „Политике”, објављеном на данашњи дан пре 119 година, читаоци су могли из текста „Скупа марка” на последњој страници да сазнају како је у Лондону тих дана за 34.800 динара продата изузетно ретка марка са острва Маурицијуса, која се у оптицају појавила 1847. године. „Поседник ове марке имао ју је у својој збирци последњих 40 година не знајући њену праву вредност”, писала је „Политика” у првом броју.

На ступцима последњих страница нашег листа и у наредним бројевима појављивале су се занимљиве причице о разним необичним догађајима. Тако је 21. јануара 1906. светло дана угледао текст „Једна гушчја матрона” о гусци у Француској која је те године требало да прослави 24. рођендан, док је две године касније пажњу читалаца привукла интересантна вест под насловом „Открића и проналасци: нов оклоп за лађе”. У њој је изнет податак да је оклоп смислио италијански инжењер Лоренцо д’Ади и да се помоћу њега штите бродови од удара ђулади.

Овакве вести биле су претече рубрике „Мозаик” која се појавила, додуше у скромном облику од свега неколико редова на једном ступцу крајем 1912. године.

„Пре неки дан врло свечано је прослављена свадба једног богаташа код Рима. Оженио се девојком која је била надалеко чувена по својој изванредној лепоти. Али какво је било изненађење код целог села када је млади богаташ већ сутрадан подигао тужбу за развод брака. Као главни разлог навео је један, који је извесно довољан, млада лепотица била је мушко!”, писала је „Политика” у тексту „Мушка невеста”, међу првима објављеном под наднасловом Мозаик.

Ратне године потиснуле су шаљиве текстове са страница нашег листа, да би се опет вратили у „Политику” у двадесетим и тридесетим годинама прошлог века. Једна од рубрика на данашњој страни „Мозаик” била је и„ Да ли знате”, настала у марту 1929. године.

„У једном друштву образованих људи, у коме је само професора университета било четири нашалио се неко и с полице скинуо једну свеску такозваног конверзационог лексикона. Отворио је књигу насумце и на том случајно отвореном листу почео редом да чита. Ресултат је био запрепашћујући: сви присутни заједно једва су успевали да протумаче сваку четврту реч. А било је ту ствари због којих се пада на испиту зрелости, ако се не да тачан одговор. Боже мој! Тако се брзо заборавља оно што смо у гимназији учили. А колико тек има занимљивих и значајних ствари које никад ни учили нисмо. Један велики дневни лист нема сумње да је најбољи и најуспешнији народни университет. Колико има људи којима је ’Политика’ скоро једино штиво! Па зар не би било у исто време и корисно и занимљиво да ’Политика’ из дана у дан у углу једне своје стране доноси, рецимо, пет питања? Да јој се читаоци у кући, на пиву у шетњи, међусобно пропитују. Па да се можда и кладе ко има право, ако су мишљења супротна. Сутра ће увек видети у ’Политици’ тачне одговоре. Данас објављујемо прва питања” писала је „Политика” 3. марта пре 94 године најављујући нову рубрику „Да ли знате”.

Почетком четрдесетих година прошлог века на страницама нашег листа нашла се и укрштеница, која је касније постала њен свакодневни део. У деценијама које су уследиле увек је у „Политици” било места за занимљивости и енигматске прилоге, једино се мењао назив рубрике под којом су излазили – преко „Шарене стране” до „Мозаика”, који је постојао и пре 111 година.