Година великих ризика за привредни раст Србије

Страх за привредни раст Србије више је него оправдан – утисак је јучерашње панел дискусије „Макроекономски трендови и шта нас очекује у 2023. години” који је организовао Налед. Јер, и даље је присутна глобална несигурност, инфлација, док камате остају релативно високе и због тога нестимулативне за потрошњу.

Јулија Устјугова, шефица канцеларије Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији, оценила је да ће у овој години привредни раст бити успорен у односу на прошлу и да ће тај тренд бити потврђен и ажурираним прогнозама ММФ-а које се ускоро очекују. Нагласила је да постоји изузетно велика несигурност и да је тако од почетка рата у Украјини. Подсетила је да је Србија с овом финансијском организацијом недавно склопила стендбај аранжман и да смо већ у децембру узели милијарду евра, као и да постоји намера да се узме и остатак током ове године.

„Настављамо разговоре о томе у марту. Чини ми се да се финансијска тржишта поново отварају, па ће држава моћи и на тај начин да се задужује”, казала је Устјугова. Према њеним речима, „стезање” фискалне потрошње помоћи ће монетарним властима, односно Народној банци, у смањењу инфлације. Навела је да је битно да ресурси остварени кроз фискалну консолидацију буду усмерени на инвестиције. Устјугова је подсетила да је енергетика централна тема аранжмана ММФ-а са Србијом.

Учесници панела били су једногласни у оцени да је најважније како ће се кретати инфлација. Она номинално повећава БДП и приходе буџета, али смањује инвестиције и потрошњу. Према њиховом мишљењу инфлација ће у овој години бити на нивоу од осам до девет одсто. Банкари су сагласни да ће због већих камата и скупљих кредита да падне задуживање, а самим тим и потрошња грађана. Очекивања су да ће Народна банка Србије да настави да повећава референтну камату за по 0,25 одсто и да ће она, која сада износи 5,25, на лето да буде шест процената. Након тога, ако инфлација почне да опада, могуће је и да наша централна банка смањује референтну камату.

Пошто је заступљеност евра у нашој привреди велика потези Европске централне банке (ЕЦБ) на нас много утичу. Предвиђања банкара су да ће она наставити са повећањем еурибора референтне камате за по 0,5 одсто и да ће он у периоду јун–септембар износити 3,4 процента. Банкари такође очекују да ће се стабилност курса задржати.

Драгослав Величковић, главни економиста у ОТП банци, рекао је да су њихове процене да је привредни раст у прошлој години био око 2,2 одсто и да предвиђа да ће у 2023. износити само један одсто.

„Сматрамо да су централне банке главних економија касно кренуле са пооштравањем монетарне политике и повећањем камата што су учиниле од средине прошле године. На смањење привредног раста утицали су раст цена енергената, мања потрошња, високе камате. Током ковид кризе било је наштампано пуно новца, а сада се банке суочавају и са повлачењем новца из оптицаја”, навео је Величковић.

Ризик по привредни раст представља и пад у пољопривредној производњи, односно климатске промене које их узрокују. Због тога се нада да ће једна од три пољопривредне године бити добра.

Милош Зечевић, директор сектора за управљање активом и пасивом Ерсте банке, казао је да код наших највећих спољнотрговачких партнера неће бити привредног раста. У Немачкој ће то бити нула или 0,2 одсто, а у Италији, чији је проблем високи дефицит и јавни дуг, 0,8 процената. Добро је што се у Кини очекује раст од четири до 4,5 одсто, јер друге светске економије зависе од ње. Сенку ствара то што њен опоравак може да повећа цене енергената. Она је доскора имала ковид ограничења и мању потрошњу енергената. „Прогнозирамо да ће привредни раст у Србији износити око 1,5 одсто и све преко тога било би добро”, рекао је он.