Од државних уџбеника до националних читанки

Још се ишчекује званични епилог иницијативе председника Републике Србије Александра Вучића да уџбенике из српског језика и књижевности, историје и географије убудуће припрема и штампа искључиво држава. Од идеје и првих корака с намером да нови државни уџбеници за наставу српског језика, од првог разреда осмолетке до краја средње школе, и из историје и географије, од петог разреда основне до завршног средње школе, буду у рукама ђака, али и договора који су о томе почетком марта 2021. године једногласно постигли председник и ресорни министар просвете Бранко Ружић, протекло је безмало две године.

Прва препрека на том путу – Закон о уџбеницима, још није промењен. Предлог измена и допуна закона којим се уређује припремање, одобравање, издавање, повлачење уџбеника за осмолетке и средње школе одавно је припремљен, по налогу министра Ружића. У редовној процедури нови закон о уџбеницима могао је бити донет до јуна 2021. године, а по хитној и раније. Првобитни план државног и просветног врха, као резултат договора Вучића и Ружића, био је да нови државни уџбеници буду у ђачким рукама најраније у овој школској 2022/23. години. Када је постало јасно да се то неће обистинити, Ружић је за наш лист проценио да ће „можда, од следеће школске године” нови државни уџбеници бити спремни за коришћење у настави, „али не у пуном обухвату, већ поступно, на пример за по два разреда”, рецимо за историју за пети основне и први средње.

Да ће све од себе дати да се национални уџбеници од 1. септембра следеће школске године нађу пред ђацима, први пут за јавност у јуче објављеном разговору за „Политику” обећава Младен Шарчевић, бивши министар просвете, недавно именован за вршиоца дужности директора „Службеног гласника”. С тим да национални уџбеници које Шарчевић најављује не значе остварење идеје око које су се усагласили Вучић и Ружић, него је реч о уџбеницима који „неће бити на тржишту, статус ће им бити попут изборне школске књиге, наставници ће се обавезати да их користе, а видеће се на који ће начин држава то да уреди.”

На основу Шарчевићевих тврдњи „засад се разматрају две опције. Прва је да издају по једну школску књигу за сваки разред, а друга да штампају само три уџбеника: за млађе и старије основце и за средњошколце” намеће се закључак да израда најављиваних националних уџбеника из српског језика и књижевности, историје и географије, које ће убудуће припремати и штампати искључиво држава – више није опција, да се од те идеје одустало.

− Подржавамо иницијативу коју је поднео председник Александар Вучић пре две године о изради националних уџбеника за основну и средњу школу из предмета географија, историја и српски језик и књижевност. Сматрамо важним да подигнемо едукацију о нашем наслеђу, националном идентитету и ономе од чега је саткан наш народ. Као што знате, формирали смо радну групу која је израдила Нацрт измена и допуна Закона о уџбеницима као основ за увођење ових уџбеника, и спровели смо анализу националних садржаја. Једна од наших идеја јесте и да се изради уџбеник „Моја отаџбина” који би обједињавао сва три предмета од националног значаја. Истовремено смо истицали и јачање домаћег завода као издавача уџбеника, чијем се препороду сви надамо. Свакако, наша Стратегија образовања предвиђа јачање националне свести и то нам даје оквир деловања у складу са иницијативом председника − указали су за „Политику” јуче из просветног врха.

О овој теми коју је у центар пажње јавности вратио Шарчевић, Министарство просвете треба да да коначну реч, сматра Александар Марков, професор историје у Осмој београдској гимназији, али и председник Форума београдских гимназија.

− Наводи садашњег в. д. директора, а бившег министра просвете Шарчевића дијаметрално су супротни ономе што је било најављено пре две године као договор државног и просветног врха. А и тада смо подсетили да су сви уџбеници који се користе у настави у ђачке руке дошли под надзором државе, они не могу да се користе без детаљног прегледа и одобрења надлежног завода, на крају и потписа ресорног министра, ко год да је издавач. Очито је то неко чуо и схватио, с обзиром на то да нам се сад најављују неке националне читанке, чију употребну вредност не можемо да претпоставимо. Ипак, кључно питање јесте каква је употребна вредност нових националних уџбеника-читанки, за шта оне треба да припреме ученике? Ако мислимо да ће деца више заволети своју домовину тако што ће добити националне читанке, то се неће десити. Ако је посреди неки други циљ, био би ред да нам се каже који је то циљ. Потпуно је легитимно, само треба да се каже јавно, ако је намера да се на тај начин тежи опоравку Завода за уџбенике − истиче Марков.