Пшеници прија бели покривач

Панчево – Иако је крај јануара, јужнобанатска поља су била под снегом само један дан. Сада су добродошле нове падавине, као и температуре око нуле, јер је земљиште довољно влажно у површинском слоју. Ако температуре буду екстремно ниске, то може да утиче на развој биљака, напомињу у Саветодавној служби Истрживачко-развојног Института „Тамиш” д. о. о. Панчево, који покрива територије општина Алибунар, Ковачица, Панчево и Опово. Иначе, снежни покривач је одличан изолатор, додају у институту и добро би било да је његова висина најмање десет центиметара.

„На хладно време реагују и биљке зависно од дубине сетве која се за озима стрна жита препоручује на четири центиметра, а формирањем чвора бокорења на два испод површине земље. Раст и развој усева у пролеће, тако се одвија без последица од измрзавања у условима екстремно ниских температура током зиме. Снег који се најављује повећаће садржај влаге у површинском слоју својим отапањем и заштитиће усеве уколико се температура нагло спусти у минус” оцењује за „Политику” Богдан Гаралејић, пољопривредни саветодавац Истрaживачко-развојног Института „Тамиш” Панчево.

У четири општине Јужног Баната у јесен 2022. посејано је 28.500 хектара озиме пшенице, озими јечам  је заступљен на 3.500 хектара, остала стрна жита на око 350, а чак 8.000 хектара заузима уљана репица. Повећање површина под озимом пшеницом је приметно у односу на претходне године, на шта је, коментаришу стручњаци, утицала цена, али и  сигурност производње, где се утицај сушних година и високих температура, показао најмање изражен на будући род, па и неопходност проширења плодореда због стагнирања приноса и проблема у производњи код сунцокрета.

Такође, због цене, а опет и због сигурности производње, на ораницама четири општине приметно је велико повећање површина под уљаном репицом. Пшенице су, без обзира на кишовит крај августа и цео септембар прошле године, са укупно 250 литара падавина по квадратном метру, у неким деловима сејане у сув површински слој. Зато је, напомиње Гаралејић, ницање било неуједначено, али је топла јесен са довољно падавина за раст и развиће, допринела трајању вегетације која се није заустављала ни са почетком календарске зиме и још увек траје. Пшеница нема неопходну фазу мировања, истиче наш саговорник, и то је утицало на интензиван развој секундарних стабала којих има у просеку два до четири по једној биљци. Усеви су зелени и развили су се секундарни коренови.

„Ово није погубно за пшеницу, али је неопходно да се вегетација заустави. Једноставно, фаза раста и развића, која је карактеристична за пролећни период, одвијала се сада. Имали смо и раније оваквих случајева, на пример 2018. године, када је вегетацију зауставила температура од минус 19 степени Целзијуса, али са снежним покривачем од десетак центиметара. Биљке су биле без оштећења, а неке су због суве јесени изникле испод снега. Још топлији је био крај јануара 2021. са вишедневном голомразицом, без снежног покривача, што је уз суву земљу довело до губитка листова, који су се касније регенерисали, а принос био нешто нижи од просечног”, напомиње Гаралејић.