Истиче време за спасавање планете

Акра је домаћин треће овогодишње међународне конференције о климатским променама. Престоница Гане угостила је око 1.500 државних делегата и представника невладиних организација из 160 земаља. Теме разговора су, као и обично, механизми за смањивање емисије штетних гасова у атмосферу, али и неке нове идеје за борбу против глобалног загревања.

„Сат неминовно откуцава”, речи су које су учесници конференције чули од сваког говорника на отварању у четвртак 21. августа, преносе стране агенције. Разговори се воде под великим притиском и у „минут до дванаест”. Није ни чудо: Кјото протокол, најважнији међународни споразум о заштити животне средине, истиче 2012. године, и неопходно је направити нови који би га наследио. Државни делегати и невладине организације дају себи „форе” до децембра 2009. и конференције у Копенхагену. Ако се разговори на ову тему наставе досадашњим темпом – нема шансе да буду завршени успешно.

Од самог почетка глобалне борбе против загађења животне средине и Оквирне конвенције о климатским променама УН 1992. постоји сукоб између развијених индустријских земаља и земаља у развоју. Прво се поставило питање ко је већи загађивач: развијене индустријализоване земље или региони са слабијом привредом, али и слабијим механизмима заштите средине. Одговор је био недвосмислен: на убедљивом првом месту по загађењу су САД, а одмах иза њих је Европска унија.

Проблем је, међутим, у томе што су следећи на листи Кина и Индија, које спадају у земље у развоју и још немају никакве међународне обавезе да смање емисију угљен-диоксида. То служи као аргумент Американцима, који постављају питање: Зашто бисмо се ми обавезивали Кјото протоколом када је неким другим државама загађивачима, пре свега Кини и Индији, дозвољено да неодговорно загађују планету?

С друге стране, државе у убрзаном развоју имају став да су највећи загађивачи и најодговорнији, па кажу: зашто бисмо ми угрожавали нашу растућу економију кад најпрљавија нација на свету неће ни да потпише Кјото протокол. Кина и Индија су у преговорима са Г8, групом од осам највећих светских лидера, одбиле да прихвате било какве дугорочне обавезе за смањење емисије угљен-диоксида. Због овакве „хајде прво ти – не, хајде прво ти” дипломатије разговори теку веома споро. Тако је и највећи изазов будућег споразума да помири ове две стране, а разговори у Гани морају да покажу опипљиве и брзе резултате.

„Задатак делегата и експерата на овој конференцији је да постигну договор око правила и метода смањивања емисије штетних гасова”, рекао је у уводном говору конференције Иво де Боер, челник Секретаријата о климатским променама УН, преносе агенције.

Ретке су методе и правила око којих се сви слажу. Јапанци предлажу да се за различите привредне секторе поставе различита ограничења колико угљен-диоксида је дозвољено да се испусти у атмосферу. Ради се, пре свега, о тешкој индустрији. Делегати из Индије су се, међутим, оштро успротивили овом приступу.

Живо питање на конференцији у Гани јесте и како смањити спаљивање тропских шума, које је, по истраживањима УН, кривац за 20 процената угљен-диоксида које човек испушта у атмосферу. За многе државе у развоју ово је најбољи начин да смање загађење без ризика за економију. Основна идеја је да земље у развоју забране паљење шумa, а у замену добију новац од индустријализованих држава које би уложили у озелењивање природе. Звучи једноставно, али реакција невладиних организација на конференцији говори другачије. Међународна НВО „Пријатељи Земље” види ово као начин да богате државе плаћањем избегну своје праве обавезе очувања животне средине – једноставно „купе” земљиште и наставе са старом прљавом политиком.