Сведок 72 Вукова сабора

Лозница – Последњих седам деценија Лозничанин Милан Марковић (82), трговац у пензији, у недељу пре Мале Госпојине увек је био на истом месту – у Тршићу на Вуковом сабору. Од 1933. године и одржавања Првог сабора па до ове године, када ће у септембру по 74. пут бити одржана светковина у част Вука Караџића, он је само једном пропустио нашу најстарију културну манифестацију.

– Нисам био само на једном сабору, и то прошле године када ме је болест спречила, али зато сигурно долазим на овогодишњи, јубиларни, када се прославља 75 година од обнове Вукове куће и одржавања Првог сабора коме сам присуствовао као шестогодишњак. Отац Милисав био је општински пандур, па је по службеној дужности био у Тршићу 17. септембра 1933, а ја сам са мајком и братом стигао на почетак говора и отварање Вукове куће. Добро се сећам тог догађаја, било је пуно света у дворишту и наступали су гуслари који су дуго година били најважнији део програма – прича за „Политику” Марковић, док нам испред Вукове куће показује место где је тада стајао.

На наредне саборе је као ђак долазио пешке из Лознице, преко брда или коритом Жеравије, а ни као шегрт није пропуштао светковину, долазећи са газдом који је ценио Вуково дело. Тада су програми одржавани у Вуковом дворишту, а са друге стране Жеравије је била публика, да би после рата заменили места.

– За време окупације радио сам у кафани код Немице која је знала за Вуково дело и пуштала ме на саборе. Иначе, сабора није било 1941. и 1944. године, а на првом после ослобођења, 1945, био сам као војник на обезбеђењу. У униформи сам пратио и наредна два сабора. Судбина је хтела да као баритон после армије почнем да певам у хору друштва „Караџић”, па сам наредних девет година био и учесник у програмима Вукових сабора. Тада се сабор још одржавао код Вукове куће, а од 1964. сели се на данашње Сабориште – прича Марковић.

Наредних година је на саборе ишао пешице, бициклом и колима. Сваки пут би пре завршне свечаности посетио Вукову кућу и обавезно купио неки сувенир на који би уписивао датум. Сачувао је скоро све улазнице купљене приликом посете Вуковој кући, а каже да није пропустио ниједан завршни програм на Саборишту.

– Волим Вука и његово дело и уживам на сваком сабору. Мислим да свако треба барем једном да оде у Тршић, а ко може и на сабор. У почетку је сабор више био народна светковина, са обавезним вашаром, а временом је то постала значајна културна манифестација. Долази и данас народ, али је то некада било много масовније, цела падина преко пута позорнице била је пуна света, скроз до врха –прича Марковић и додаје да увек седи десно од отворене позорнице у петом, шестом реду и да не зна никога ко је као он толико пута био на сабору.

Човек који је од 73 био на 72 Вукова сабора није имао фотографија из Тршића. Не воли, каже, да се фотографише па је тек у својој деветој деценији за наш лист сликан испред куће оца српске писмености и на Саборишту, иако је ту од 1933. до данас долазио 72 пута. Како рече овај велики поштовалац Вука, сигурно се видимо 14. септембра, када ће на 74. Вуковом сабору „уписати” своје 73. саборовање.