Самозвани психолози користе рупе у закону

Друштво психолога Србије тражиће од Саше Средановић, која се у јавности представљала не само као психолог већ и као стручни сарадник многих фудбалских клубова, да достави своју диплому на увид овој струковној организацији. На овај корак Друштво психолога Србије одлучило се након текста портала „Фејкњуз трагач”, у коме се наводи да су фудбалски клубови Олимпија, Атлетик Билбао, Реал Бетис и Барселона демантовали да је Саша Средановић њихов спортски психолог, као и да нигде на универзитету у Мастрихту не постоје информације о основним, мастер или специјалистичким студијама спортске психологије, иако на линкедин профилу ова особа наводи да је дипломирала на „Maastriht University of Cilinical Psychology”.

Тамара Џамоња Игњатовић:

Друштвене мреже и медијске презентације остављају велики простор за лажно представљање и нуђење услуга сумњивог квалитета(Фото: Фејсбук)

Подсећања ради, Саша Средановић је доспела у жижу интересовања јавности током недавно одржаног Светског фудбалског првенства у Катару, када је као један од разлога неуспеха националне репрезентације навела да је српски тим једини који је без психолога отишао на мундијал, што је такође демантовано.

– Ово, нажалост, није једини случај. Уколико неко није завршио основне студије психологије, не може да се представља као психолог, што је регулисано и постојећим Законом о психолошкој делатности. Уколико је неко завршио такве студије у иностранству, дужан је да нострификује своју диплому на једном од државних факултета који има студијски програм психологије – то је основни услов за обављање психолошке делатности у нашој земљи. Друштво психолога Србије дужно је да реагује у овом случају и већ почетком наредне недеље обавестиће јавност о корацима које ће предузети тим поводом, а свакако је први корак да затражи од „колегинице” да достави своју диплому на увид ДПС. Овакве појаве штете угледу саме струке – ако свако, без икакве контроле и санкција, може себи да припише квалификације психолога. То свакако штети и клијентима, који могу директно да буду оштећени непрофесионалним поступањем, али и свим потенцијалним клијентима, то јест особама које имају потребу да се обрате за помоћ психологу, јер истовремено осећају неповерење у квалификације и стручност психолога – истиче др Тамара Џамоња Игњатовић, председница Друштва психолога Србије.

Наша саговорница, која је и професорка психологије на Филозофском факултету у Београду, подсећа да је струковна организација којој припада неколико пута упозоравала јавност на случајеве особа које се лажно представљају као психолози. Она истиче да постојећи закон регулише питање ко може обављати психолошку делатност, али додаје да се у последњих 25 година много тога променило – како у едукацији психолога, тако и у пракси.

– Мобилност на нивоу мастер студија омогућила је стицање звања мастер психолога без завршених основних студија, што је унело много нејасноћа у тумачењу ко има право на обављање ове делатности, примену психолошких мерних инструмената, стицање услова за едукацију за психотерапију... То су све питања на која мора јасно да одговори нови закон о психолошкој делатности и зато га очекујемо у најскорије време – констатује др Тамара Џамоња Игњатовић.

На питање да ли особа која долази на терапију има право да од психолога тражи диплому и на који начин уопште може да се увери у веродостојност његових стручних референци, др Џамоња Игњатовић истиче да провера дипломе није потребна ако особа долази у државну институцију, с обзиром на то да психолог своје квалификације доказује послодавцу.

– У приватној пракси, ако је она формално регулисана, свако мора да приложи доказ о својим квалификацијама да би пословала легално. Проблем је сива зона рада, која није формално регулисана и која није под било каквим стручним надзором. И тада се клијенти углавном ослањају на препоруке, преко пријатеља или стручњака, што опет смањује ризике од лажног представљања. Нажалост, друштвене мреже и медијске презентације остављају ипак велики простор за лажно представљање и нуђење услуга сумњивог квалитета запакованих у целофан доброг маркетинга – каже наша саговорница.

Председница Друштва психолога Србије истиче да се у периоду када се много говори о угроженом менталном здрављу наших људи и предузимају мере да се оно унапреди кроз пружање бесплатних услуга на примарном нивоу здравствене заштите, истовремено суочавамо са појавама које нарушавају поверење у квалитет психијатријског лечења и професионалног поступања лекара.

– Две водеће психијатријске установе у Београду, Клиника за психијатрију КЦС и Специјална болница „Лаза Лазаревић”, суочавају се са озбиљним оптужбама за пружање неадекватне бриге и лечења психијатријских пацијената, као и неетично и незаконито поступање водећих стручњака тих институција. Сматрамо да је неопходно што пре јавности пружити званичне одговоре надлежних институција, с обзиром на то да се постојећим аферама доводи у питање поверење у целокупни здравствени систем и угрожава углед лекарске професије и великог броја лекара који савесно, одговорно и компетентно врше своју лекарску дужност. Овакви случајеви само додатно обесхрабрују оне који би хтели да се обрате за помоћ због својих менталних сметњи. Као организација која није надлежна за поступање у овим случајевима, али има обавезу да заступа јавни интерес грађана у погледу менталног здравља, апелујемо на надлежне институције, првенствено Министарство здравља и Лекарску комору, да непристрасно и објективно испитају случајеве и процене одговорност својих колега, јавно изнесу своје ставове и предузму адекватне мере – сматра др Тамара Џамоња Игњатовић.