За нову милијарду извоза ИТ потребно је запослити још 10.000 информатичара

Да би Србија  повећали извоз информатичких услуга идуће године за једну милијарду евра треба нам 10.000 нових кадрова. Због тога је потребно повећати квоте за студирање информатике на факултетима, рекао је данас Никола Марковић, из Друштва за информатику Србије на трибини Мотивација и допринос ИКТ сектора за пријем Србије у Европску унију.

Према његовим речима повећање броја кадрова који су експерти за информационо-комуникационе технологије (ИКТ) је кључни резултат за наш напредак у овој области.

Према његовим речима око 90.000 људи ради у ИКТ компанијама. У 3.768 ИТ компанија запослено је 44.000 програмера.

Наш извоз софтвера је већи од раста домаћег ИТ-ја и ИТ компаније су  приморане да пласирају своје услуге у иностранство пошто је раст домаћег тржишта око 10 одсто на годишњем нивоу а потенцијал нашег ИТ сектора је далеко већи.

– Србија је средње развијена ИТ држава. Ми смо то били и пре 30 година, али после тога смо ишли у суноврат и тек у последњих четири или пет година представљамо средње развијену државу. Србија има квалитетне ИТ апликације, електронско и дигитализацију пословања, производњу ИТ опреме и софтвера. То су атрибуту који нас квалификују да будемо равноправни у ЕУ у погледу ИКТ-а. Србија као држава 65 одсто свог извоза пласира у ЕУ и зато постоји толики интерес за ЕУ. ИКТ сектор око 65 одсто свог производа пласира у ЕУ, 15 одсто у  САД и на све остале извозе отпада 20 одсто. Овде се види да смо оријентисани на ЕУ и САД као места где можемо да  пласирамо наше ИТ услуге – објаснио је Марковић.

Према анкети коју су спровели међу информатичарима да би чули мишљења о интересу ИКТ сектора за улазак Србије у ЕУ, видљива је оријентација ИТ компанија на тржиште ЕУ.

Од ЕУ се очекује да порасте наше тржиште, да се унапреди производна структура и да извозимо знање. То је битна нова карактеристика да се у структури онога што извозимо појављује знање.

На питање који су очекивани корисни ефекти за ИКТ сектор од пријема Србије у ЕУ највећи број учесника сматра да је то лакши приступ на нова тржишта у државама чланицама ЕУ (68,5 одсто ), затим укидање постојећих ограничења за пословање у државама чланицама ЕУ (51,5 одсто), бржи трансферзнања и технологија (50,8 одсто).

На питање како ИКТ сектор може допринети бржем пријему Србије у ЕУ већина учесника сматра да је то кроз стандардизацију пословања. Уз то, сматрају да ће подржавањем усаглашавања правног система Србије са правним системом у ЕУ и подстицањем владе и надлежних органа да спроводе дефинисане мера за за пријем у ЕУ, уз континуирано информисање о стању припрема, највише допринети бржем пријему.

Јелена Јовановић, из Привредне коморе Србије, наводећи шта је све Србија урадила у овој области као битну је навела стратергију за рaзвој вештачке интелигенције. Покрет за отварање података, који је актицан у Европи како би се донела додатна вредност компанијама је нешто што треба да урадимо и позовемо институције да отворе податке. Постоји  низ ствар које сами можемо да урадимо уз мало добре воље и добре организације, које могу донети велики корсти ИТ сектору.

– Када говоримо о извоз ИТ сектора отприлике се рачуна да 10.000 дивелопера донесе милијарду евра. Зашто не говоримо о развоју домаћих ИТ решења, о подизању нашег стартап екосистема. Држава има иницијативу Србија иновира где су четири супер кластера, али мислим да можемо да урадимо више. Морамо да направимо такво окружење да људи који раде за ИТ компаније неће желети да оду из земље – сматра Јовановић.