Лалић: Сећам се да је Будимир мучио Митића и Вукићевића

Милош Будимир, један од окривљених у поступку против Вељка Беливука и других оптужених за најтежа кривична дела међу којима је и седам убистава, покушао је током постављања питања да дискредитује Срђана Лалића, сведока окривљеног у овом поступку. Већина питања која је Будимир постављао нису се односила на кривична дела описана у оптужници, а Лалић је на њих одговарао вешто, понекада чак и духовито.

Будимир је Лалића испитивао о кући Вељка Бановића Вотке, блиског сарадника Луке Бојовића, кога су чланови Беливукове групе пратили.

– Рекао си да је то било на подручју Горњег Милановца. Овај град захвата површину од 862 километра квадратних. Можеш ли тачно да кажеш где се кућа налази, да је покажеш на гугл мапи? – питао је Будимир.

– Не верујем да бих могао, али бих могао тачно да је опишем – одговорио је Лалић и почео да описује изглед куће.

Наглашавајући да је у току досадашњег сведочења, несметаног и одговарајући на питања окривљених, реч „не сећам се” и „нисам сигуран” поновио 122 пута, Будимир је покушао да дискредитује Лалићеве тврдње.

– Боље да си се бавио статистиком, него убиствима. Апсолутно се сећам да си Митићу (Горан Митић, жртва клана прим. аут) металном четком стругао мошнице, а Вукићевићу (Лазар Вукићевић, жртва клама прим, аут) гурао дршку четке у анус – одговорио је Лалић.

Будимира је занимало и да ли је Лалић користио просторије испод јужне трибине на стадиону Партизана, да ли кућу у београдском насељу Сењак платио кешом или преко рачуна.

– Милоше, ти не знаш у ком времену живимо. Данас не можеш да купиш некретнину за кеш. Све иде преко рачуна – одговорио је Лалић.

Будимир је потом питао и да ли је настао проблем у банци када је Лалић хтео да купи локал на Дедињу, да ли је он снимао мобилним телефоном тај догађај и да ли је интервенисала полиција.

– Јесам, снимао сам. Мислим да је служебницу мрзело да се маја са тим. Долазила је полиција, али ме нису приводили. Никада до сада нисам имао неко кривично дело, а ни прекршај? – одговорио је Лалић.

Затим је између окривљеног и сведока окривљеног почела расправа у вези са тим да ли је Лалић спасао живот Будимиру.

– Јесам ли ти једном спасао живот?  – питао је Лалић Будимира

–Ниси – одговорио је окривљени.

– Нисам ти спасио живот када је Лазар Вукићевић пуцао у тебе? – инсистирао је Лалић.

Милош Будимир питао је Лалића и да ли је организовао да извесни Стефан звани Ледени вози људе до гласачких места.

– О чему то причаш, Милоше? Не познајем никога са таквим надимком – одговорио је питањем Лалић.

– Рекао си да имаш развијену безбедносну културу, Лалићу. Шта то значи? – питао је Будимир.

– Ти би одмах на факултет, а ни средњу школу ниси завршио – одговорио је Лалић.

– Да ли ти је била угрожена безбедност – наставио је Будимир?

– Јесте. Стављао сам огледало под аутомобил, правио сам кругове пре него што дођем до куће, често сам мењао руте... – одговорио је Лалић.

Будимира је занимало и да ли је Лалић организовао групу у Бечу која је за њега продавала дрогу, да ли им је платио адвоката када су ухапшени, да ли је „бе-ем-ве” који је возио користио само он.

– Не могу да се сетим да ли је још неко имао овлашћење да може да вози и кључеве. Знам да је једно време стајао у кући Дејана Лазаревића – одговорио је Лалић.