Седница парламента као тест јединства

Оно што је поручила међународна западна петорка у недавној посети Београду представља кулминацију притисака на Србију у погледу Косова и Метохије, а у ситуацији када се држава суочава с питањима која су кључна за њен опстанак, једно од најважнијих питања јесте да ли је могуће постићи политичко јединство. То ће бити јасније након најављене седница Народне скупштине која би требало да буде одржана 2. фебруара и на којој ће сви политички субјекти имати прилику да изнесу свој став према најактуелнијим предлозима у вези с Косметом. Ово је нарочито важно ако се узму у обзир и глобалне околности, као што су актуелни сукоб између Русије и Украјине и чињеница да САД и ЕУ не одустају од захтева Београду да уведе санкције Москви.

Управо због тога предстојећа седница Скупштине Србије о КиМ биће својеврсни, али и поновљени тест политичке зрелости, будући да на посебној септембарској седници о јужној покрајни сагласност није постигнута. Председник Србије Александар Вучић пренео је да је понудио свим политичким актерима разговор, консултације, како би се упознали са свим притисцима и оним са чим се Србија суочава. Додао је и да су рекли, бар добар део њих, да не желе да разговарају, већ желе јавну манифестацију, представу за своје политичко деловање. „Жао ми је што нису разумели да је држава важнија од политичких интереса било које странке, било кога од нас. Моја обавеза је да поштујем парламент, да изађем у сусрет свим њиховим захтевима. Појавићу се у Народној скупштини, одговарати на сва питања”, поручио је Вучић.

Како је рекао председник парламента Владимир Орлић, очекује се да ће седница трајати два дана, као и прошла, када је КиМ била једина тачка дневног реда. Орлић је подсетио да је председник позвао све политичке актере на консултације, што је велики део њих дочекао на нож. „Пошто они нису разумели да је ово питање које је изнад свих партијских интереса, да је то нешто што би требало да буде изнад свих нас, и Александар Вучић је позвао на јединство, позвао је све да покажу озбиљност и одговорност да будемо на страни сопствене земље. Да ли је неко разумео тај позив на прави начин, видеће се за седам дана”, рекао је Орлић за РТС.

А лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас, гостујући у истој емисији, напоменуо је да не воли да се враћа у прошлост, већ да га интересује шта у овом тренутку даље, јер ће, како каже, Србија сносити последице и због неусклађивања спољне политике са ЕУ. Нагласио је и да европски пут Србије не сме бити угрожен. „Не мислим да је ово питање о Вучићу, него питање државе Србије. Ја сам за то да ми у парламенту седнемо, причамо, подвучемо црвене линије, олакшамо оном ко води преговоре у име Србије и кажемо да смо за то спремни”, указао је Ђилас. Казао је и да ће тражити да „папир”, тј. француско-немачки предлог постане јаван и изразио уверење да постоји шанса да се постигне договор о нечему – а то је да нема признања КиМ и сагласности да КиМ уђе у УН. Ђилас је критиковао седницу о КиМ од пре шест месеци, оценивши да је „била обележена увредама и говором мржње, због чега су конструктивни предлози остали у другом плану”.

Када је реч о позиву на консултације, видело се да је парламентарна опозиција била подељена по овом питању, а део је тражио да се расправа одржи у парламенту. Шеф посланичке групе Демократске странке Зоран Лутовац прецизирао је да ДС неће ићи на консултације, како је рекао, јер се на њима неће говорити о томе како решити неки проблем. Шеф посланичке групе „Не давимо Београд” Радомир Лазовић казао је да ће се одазвати позиву на консултације и да ће изнети њихов став да је неприхватљиво да се предлог крије од јавности.

Посланица Народне странке Санда Рашковић Ивић објаснила је да НС сматра „да би требало да се одржи седница парламента и да добијемо на увид француско-немачки план, па да реагујемо на конкретну ствар, а не на интерпретацију неког хипотетичког папира”. Посланичке групе коалиције НАДА, Српске странке Заветници и Двери – Патриотски блок тада су најавиле да ће поднети захтев председнику Народне скупштине да без одлагања сазове ванредну седницу парламента на којој ће бити разматран тзв. француско-немачки предлог за КиМ.

Према мишљењу председника Центра за проучавање глобализације Дејана Милетића, најављена седница биће бурна и на њој ће бити представљени различити приступи решавању проблема КиМ. „Оно што је много важно јесте да разликујемо стратешке и националне интересе од дневне политике и жеље за разрачунавањем, покретањем неких негативних енергија, односно агресивности и мобилисања таквих неких идеја које би креирале конфронтацију. То би било врло битно да се избегне с тим што је лако тако рећи, али имајући искуство пређашњих наших парламената и начина на који се доживљава политика, можда није реално и очекивати. Али ово је тест зрелости нашег народа и наше демократије. Тако то треба и доживети, ту ће свако показати свој траг и како доживљава Србију, јер постоје неке основе. А то су ти национални интереси, који не смеју да буду занемарени”, указује Милетић за „Политику”.

Наводи и да мора све да се посматра у контексту актуелног европског тренутка, светског поретка који је у променама и да се не дозволи да се преко наших леђа велики раскусуравају. „То је, чини ми се, кључни интерес, живот и будућност су изнад свих других наших размирица и могућих разлика на гледању на решења КиМ”, каже Милетић. Говорећи о томе да ли треба очекивати јединство политичких актера по питању КиМ, он подсећа да је очекивао од седнице у септембру, на којој је био извештај од КиМ, па се то није десило. „Био бих претерани оптимиста кад бих очекивао да ће све парламентарне групе да имају разумевања за стратешке интересе. То није наша реалност, али очекујем да ће већина парламента, двотрећинска, имати консезуални приступ овом проблему”, оцењује наш саговорник.

Маркетиншки стручњак Небојша Крстић сматра да ће најављена седница парламента бити занимљива због тога што ће председник Вучић детаљно објаснити позицију САД, ЕУ и Приштине у светлу актуелног дијалога. „Објасниће које су опасности, које шансе, ако шансе уопште постоје, као и разлоге због којих мисли да је концепт француско-немачког предлога прихватљив, као и последице евентуалног неприхватања. Странке које су на папиру проевропске, судећи по најавама Лутовца, биће незаинтересоване за дебату и окривиће Вучића чак и за грешке на тему Косова које су демократе учиниле у периоду своје власти”, указује Крстић.

Странке „патриотског блока”, према његовом мишљењу, понашаће се деструктивно, промовисаће демагогију и популизам и биће адвокати интереса оне земље којој не одговара да Србија пронађе заједнички језик са САД и ЕУ и којој одговара да овде буде стална нестабилност с повременим конфликтима како би тиме учвршћивала своје позиције на Балкану и тиме пркосила Американцима. „Дакле, осим могућности да грађани од председника стекну реалну слику о позицији Србије у овом узаврелом свету, никакве друге користи од те седнице неће бити”, закључује наш саговорник.

Да је расправа у парламенту о Косову и Метохији потребна, јер одговорност не може бити искључиво на једном човеку, наглашава сарадница Института за упоредно право Мина Зиројевић. Она за наш лист објашњава да постоје потпуно различите струје, од којих једна говори да се ни по коју цену не треба предати. Каже и да смо видели на примеру Хрватске да када се преда једна територија, не добија се ништа заузврат, а такође, када смо рекли да Република Српска мора да постоји, видимо да она постоји и данас. Искуство са Западом, указује она, научило нас је да се не треба предавати ни по коју цену.

Зиројевићева додаје да с друге стране постоји мала група људи која у свему проналази неки разлог за некорисну дискусију због тога што инсистира на томе да ће неко други нешто да потпише, што се до сада није десило. Да ли је реч о томе да се они баш на тај начин препоручују Западу да евентуално и сами буду на том месту, како каже Зиројевићева, остаје отворено питање. Али, како додаје, видели смо и да када било ко дође у ту позицију, није лако донети било какву одлуку. А на питање можемо ли очекивати јединство политичких субјеката по питању КиМ, саговорница „Политике” сматра да то није ни толико важно, колико је важно то што је народ мање-више уједињен, што показује и однос снага у скупштини. Најављена седница ће показати да постоји велики број оних који сматрају да је КиМ неотуђиви део Србије, као и да је мало оних који подржавају косовску независност, оцењује Мина Зиројевић. Очекује и да ће се чути и гласови који ће оптуживати председника Србије да хоће да преда КиМ и да ће они користити ову седницу за неке неважне теме.

Крстић: Турбо-фолк и распоред седења важнији од државних питања

Маркетиншки стручњак Небојша Крстић објашњава за „Политику” да је, ако се има у виду претходна дебата о решавању косовског проблема и понашање опозиционих партија, тешко поверовати да је могуће постићи јединство. „С обзиром на понашање опозиционих партија ономад, кад је председник Вучић позвао на дебати о решавању косовског проблема и када се практично нико није јавио уз образложење да то није њихов, већ Вучићев проблем, као и на основу тока претходне скупштинске седнице о КиМ када је важније било ко где седи, када су се цитирали турбо-фолк хитови и када је председник Србије обасут увредама и недоличним коментарима, тешко је поверовати да се те исте странке данас могу дозвати памети и разумети да највећи државни и национални проблем захтева, ако не јединство, оно бар озбиљну и аргументовану расправу. И да је Косово проблем свих нас, превасходно оних који претендују на власт, а не Вучићев приватни проблем”, истиче Крстић.

Претходна расправа о КиМ трајала два дана

На претходној посебној седници парламента, 13. и 14. септембра једина тачка дневног реда био је Извештај о преговарачком процесу с привременим институцијама у Приштини од 15. јуна 2021. до 1. септембра 2022. године. Седници је присуствовао и председник Србије Александар Вучић, који је тада одговорио на приближно сто питања. Седница је трајала два дана, а посланици Народне скупштине гласали су за Извештај о преговарачком процесу с привременим институцијама у Приштини од 15. јуна 2021. до 1. септембра 2022. године. Посланици су прихватили извештај, а за је гласало 148 посланика, док је против било 57, пренели су тада медији.