Археолошка шетња Бачком од праисторије до средњег века

Суботица – Мада хиљадама година удаљени, наши преци ипак нису били толико различити од данашњег човека. Млада жена у даљини старог века носила је огрлице, косу намештала шналама и фино изрезбареним чешљићем од кости, а при дну хаљине имала је пришивене стотине разнобојних перлица. Тако удешена насликана је на зиду Градског музеја, тик до скелета који показује како су је археолози пронашли и реконструисали њен изглед. На интерактивним панелима поред налазе се каталошки подаци свих елемената откривених на локалитету, али и шира прича о његовом значају.

Овако је у поткровљу Градског музеја у Суботици удахнут живот археолошким артефактима који су сада, након деценију и по, поново изложени у сталној археолошкој поставци. Ауторка поставке је Неда Димовски, археолог и виши музејски кустос, која је стајала на челу малог тима који је разним иновативним начинима представио прошлост севернобачког региона од праисторије. Најстарији предмети пронађени су уз обалу језера Лудаш и датирају око 7.000 година пре н. е., а ту су и открића из раног средњег века и Османлијских освајања.

„Од 2008. године и пресељења музеја у нову зграду, први пут имамо простор опремљен за сталну поставку археолошког одељења. Недовољан је у односу на грађу коју чувамо, али смо се потрудили да прикажемо, бар у централном делу, временски след излагањем најкарактеристичнијих налаза из различитих периода овдашње прошлости”, каже Димовски.

Поставка има неколико тежишних тачака. Централна тема је истраживање некропола, поставка се бави накитом и ношњом у различитим периодима. Пратећи ову нит, пажња је посвећена и археолошким истраживањима, представљена је документација, дневник археолога са локалитета, те пажљивом посматрачу неће промаћи и да се током деценија мењао начин обраде археолошке грађе. „Обрадили смо шта заправо представља археологија, шта значи истражити локалитет, и ту смо се надовезали на тему да археолошки налази могу донети причу о прошлости и могу дати податке о реконструкцији живота у прошлости, само уколико су истражени и документовани на прави начин”, каже Димовски. Један мањи део бави се керамиком, односно начином украшавања посуда од праисторије до средњег века.

Димовски каже да је додир са публиком најважнији на једној изложби, и управо за лак ход кроз миленијумима нагомилане артефакте и јасан одговор на најчешће постављено питање: како знате који историјски слој је старији, задужена је била др Милена Грбић, архитекта и доцент на Грађевинском факултету у Суботици која је креирала и 3Д археолошку јаму. „Експонати су за мене били нешто ново, и доста се учило о простору и начину представљања. Идеја је била да све не делује као општа гужва, посебно код излагања малих предмета и имала сам слободу да у презентацији буде укључено много уметничких елемената. Управо је 3Д јама уметнички израз конкретног простора, као и витрина са арматуром, где су се археологија и архитектура добро повезале”, каже др Грбић.

Постављањем лутака, односно ликова на које је распоређен накит и опрема коју су носили наши преци, свако лако може да замисли како су сада артефакти, некада изгледали на реалној особи.

Градски музеј у Суботици годинама већ негује изложбе и поставке које дају хуману димензију прошлости. У простору који није прилагођен музејским поставкама и изложбама, покушавају да осмисле другачији и публици занимљив концепт.

„Намера нам је да направимо сталне поставке, али због величине грађе, оне би се повремено мењале у тематском делу. Наши посетиоци често питају зашто немамо поставку везану за историјат града, и сада смо кренули од археологије, која јесте први корак ка даљем развоју. Планирамо формирање дела сталне етнолошке поставке, надам се да ће сталну поставку имати и историјска збирка, а да ће музеју остати један простор за излагање наших ауторских или гостујућих изложби”, каже директорка Анико Баба Михајловић.