Како је Павел спасавао Французе

„Павел на Храд” одзвањало је Прагом у суботу увече кад је објављено да је Петр Павел постао нови председник Чешке. Овај ехо циљано се ширио прашким улицама како би асоцирао на онај из 1989 – „Хавел на Храд”, кад је инаугурисан први посткомунистички председник Вацлав Хавел.

Седма сила огромну пажњу посвећује новом председнику Чешке, славећи га као чврсту прозападну фигуру. Медији у нашем региону његово име повезују с деведесетим годинама прошлог века.

Павел као мантру понавља да су победиле вредности попут истине, достојанства, поштовања и понизности, које с њим дели већина Чеха и које ће напокон, каже, вратити у политику и замак. Прашки Храд, иначе чувени и један од највећих замака на свету, с историјом која сеже 12 векова у прошлост, добио је новог домаћина.

Његова убедљива победа (око 16 одсто разлике) над ривалом и донедавним кројачем чешке судбине, бившим премијером Андрејем Бабишом, тумачи се као потврда да је ова земља укорењена на Западу. Западни медији неуморно понављају да је Павел истакнути генерал, бивши званичник НАТО-а. За разлику од одлазећег Милоша Земана, који је до рата у Украјини гајио чврсте везе с Москвом, Павел је, како рече председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, „снажно посвећен нашим европским вредностима”. Међу њих се свакако убраја снажна воља у даљој војној, како рече Павел, „помоћи Украјини у борби против руске инвазије”.

Медији из нашег региона акцентују његов ангажман у Унпрофору у време рата у Хрватској. Павел је описивао како 1993. године, због срушеног моста, Французи нису могли да извуку својих 55 војника блокираних у бази Унпрофора. Чехословачки батаљон на челу с тада потпуковником Павелом послат им је у помоћ. Новоизабрани председник Чешке присећао се како су морали да прођу тереном који су контролисале српске јединице Жељка Ражнатовића Аркана. У тренутку кад је Павел могао да преговара с њим да дозволи евакуацију Француза, Хрвати су отворили артиљеријску ватру. Истиче да је и са Хрватима и са Србима успео да успостави дијалог, па је операција успешно окончана. Због тога је одликован Орденом француске Легије части и чешком Медаљом хероја.

У интервјуима је говорио да је током наведене операције био најближе смрти. Хрватски портал „Индекс”, рецимо, навео је како је Павел причао да су хрватске криминалне банде повремено упадале у француски сектор и брутално убијале локалне Србе, али и како су Срби Хрвате користили као живи штит и терали их кроз минско поље.

„Олуја” због контроле територије и протеривања Срба

„Хрватска је губила стрпљење због спорог ослобађања територија у сектору у којем се налазио наш батаљон. Срби су то звали Српском Крајином. Реч је о подручју око Плитвичких језера, од Книна на југу до Карловца на северу. Касније су покренули операцију ’Олуја’ због брзог успостављања контроле и протеривања Срба из тог подручја. Истовремено је реч о подручју на којем су Срби живели вековима. Део њих је осећао да имају право на ту територију. Многи Срби су током историје тамо проливали своју крв”, причао је Павел.