Брзина возова на половини пруга испод 60 километара на сат

Хаварије на српским пругама су последица вишедеценијског неулагања. Код Зајечара су у петак исклизнуле две цистерне са фосфорном киселином, што је био пети инцидент на железници у последња два месеца. Најпре је исклизнуо воз код Шида, који је превозио фосфорну киселину, потом код Пирота, када се излио амонијак, после неколико дана код Зајечара, када је искочио воз који је превозио фосфорну киселину и код Суботице, када су исклизнула три вагона цистерне који су превозили пропан. Министар грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић рекао је да је за одржавање пруга ове године издвојено 6,5 милијарди динара, док је, 2022. издвојена свега једна милијарда, а било је година и када за то уопште није било новца.

До 2015. улагано је између пет и десет милиона годишње у реконструкцију пруга, што је недовољно. У Србији је 1.073 километра пруге старије од 50 година. Између 1992. и 2002. обновљено је 53 километра, од 2002. до 2012. тек 99, а од 2012. до данас скоро 1.000 километара, набројао је Весић. Навео је да је железничка путна мрежа широка, а велики број пруга старије од 30, 40 па чак и 50 година, док је животни век једне пруге 25 година, због чега је неопходно да се уложи више у њихову обнову, како би превоз железницом био сигурнији. Поновио је да не разуме зашто пруга Ниш–Димитровград, на којој је недавно дошло до искакања цистерни са амонијаком код Пирота, није обновљена иако су средства обезбеђена још 31. јануара 2018.

– Извршиће се то или ће неко бити смењен. Тако се одговорно ради. Железничка предузећа морају да схвате да када држава улаже велики новац, они не могу да буду на нивоу 19. века, у земљи у којој се праве пруге 21. века, за брзине од 200 километара на сат – казао је Весић.

Ненад Станисављевић, из „Инфраструктуре железнице Србије”, навео је да узроци акцидената могу да буду стање возних средстава, прекомерна количина терета у вагонима, неисправне цистерне, брзина којима се кретао воз, субјективни фактори и стање железничке инфраструктуре, а пракса годинама па и деценијама уназад показује да овакви случајеви најчешће буду резултат садејства свих ових узрока.

Према његовим речима кроз Србију прође око 5.500 возова који превозе опасне материје и они чине око 10 одсто целокупног железничког робног транспорта у Србији.

Истраге о акцидентима на железници, којих је било више у последњих месец дана, још трају и чекају се њихови резултати али оно што може да буде заједнички чинилац свих ових исклизнућа вагона јесте то да је на неки начин на наплату дошло вишедеценијско неулагање у железничку инфраструктуру све до десетак година уназад, потврдио је Станисављевић.

Додао је да смо до 2012. имали веома лоше стање железничке инфраструктуре и да је за последњих десетак година оно прилично промењено јер је модернизовано 780 километара и изграђено око 100 километара пруга у Србији.

– Урађено је доста али не може све да се заврши за кратко време па и сада од око 3.400 километара пруга које су у саобраћају, имамо свега 288 километара двоколосечних, само трећина наших пруга је електрифицирана, што је далеко од европског стандарда – казао је Станисављевић. Нагласио је да је брзина возова на половини наших пруга испод 60 километара на сат, а на 750 километара возови иду брзином до 30.

– То је стварност и није је лако променити преко ноћи, а да није донета стратешка одлука на нивоу државе да се крене у обнову железнице и модернизацију железничког саобраћаја, чини се да би они били пред гашењем – оценио је он.

Напоменуо је да је животни век пруга 25 година, а да код нас има и оних које су изграђене пре 100 година и да нису ремонтоване, те да се због лошег стања пруга брзине на њима смањују и прилагођавају условима на одређеним деоницама.