Мигрена може бити окидач за појаву шлога

На недавно одржаној годишњој конференцији Радиолошког друштва Северне Америке (Radiological Society of North America ili RSNA) су представљени резултати студије која је анализирала мозак особа са хроничном мигреном употребом апарата за магнетну резонанцу високе резолуције (снаге седам Тесла). Анализа је показала да известан проценат људи са хроничном мигреном и такозваном епизодичном мигреном без ауре имају промене у дубоким зонама мозга, у такозваним периваскуларним просторима. Шта то заправо значи?

​Данијела Давидов Кесар (Фото: лична архива)

Др Александра Павловић, неуролог, доцент на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду и члан Одбора за деменције при Европској организацији за мождани удар, истиче да крв стиже у наш мозак из срца преко великих артерија врата, које се након уласка у лобању деле на све мање гране, до најмањих артерија и артериола. Ови мали крвни судови су веома важни јер су место преношења кисеоника и храњивих материја из крви у мозак.

– Артериоле се настављају на капиларе, капилари на венуле и вене, које потом одводе из мозга сувишне, непотребне материје. Око ових најмањих крвних судова, артериола, капилара и венула мозга, нормално се налазе течношћу испуњени (периваскуларни)простори, који су сада први пут повезани са мигренском главобољом. Иако се за постојање периваскуларних простора зна више од 150 година, тек је последњих десетак година препознат њихов значај. Ови простори представљају комплексан систем који омогућава проток течности и разних супстанци у нашем мозгу. Они се претежно налазе у дубоким структурама мозга, белој маси мозга и базалним ганглијама (дубоке сиве масе). Док се у сивој маси мозга и базалним ганглијама налазе тела неурона, продужеци неурона чине белу масу мозга. Данас знамо да је задатак периваскуларних простора на првом месту својеврсно чишћење мозга од непотребних материја. Ово се постиже такозваним глимфатичким системом који користи периваскуларне просторе да би елиминисао разне непожељне метаболите из мозга. Овај систем је нарочито активан у току спавања – напомиње др Павловић.

Шта значе ове промене које су виђене код особа са мигреном?

Наша саговорница каже да су савременим апаратима за магнетну резонанцу данас у прилици и да виде проширене периваскуларне просторе на снимцима мозга, што највероватније значи њихову дисфункцију. Код особа са мигреном снимци мозга неретко показују постојање промена које се везују за болест малих крвних судова мозга, а то су мале, такозване лакунарне исхемије (веома мали, али често бројни инфаркти мозга) и сливена разређења беле масе мозга. Ове промене су по правилу клинички „неме”, односно детектују се на снимцима мозга, али без jaсних клиничких испољавања. Промене на малим крвним судовима мозга се нарочито могу видети код особа које имају мигрену са ауром и честе нападе главобоље.

– Узрок настанка главобоље мигренског типа није у потпуности разјашњен. Сматра се да је мигрена последица измењене надражљивости мозга, за шта вероватно постоји наслеђена склоност код неких људи. Та претерана надражљивост дела коре мозга доводи до пролазних промена на крвним судовима мозга, који се у току напада главобоље шире, после чега следи фаза смањене перфузије мозга, тј. смањеног протока крви. У овом сложеном процесу се догађају и бројне биохемијске промене, ослобађају се разни јони и неуротрансмитери, који активирају систем за бол – наводи др Павловић.

Кључно питање је да ли су особе са мигреном у повећаном ризику за мождани удар?

Многе студије показују, каже др Павловић, да су особе са мигреном у повећаном ризику за мождани удар 1,5–1,7 пута у односу на оне који не пате од ове врсте главобоље. Пре пар недеља објављена је студија која је потврдила да мигрена такође носи четири пута већи ризик од постојања клинички „немих” васкуларних промена које се детектују на снимцима мозга магнетном резонанцом. У посебном ризику су млађе жене које пате од мигрене са ауром, уз то су пушачи и користе оралне контрацептиве. Постоје и ретке форме наследних болести крвних судова мозга које се управо испољавају мигренском главобољом и можданим ударом.

– Главобоља је заиста једна од најчешћих неуролошких сметњи. Тако се процењује да свака друга одрасла особа има главобољу бар једном годишње, а једна од најчешћих главобоља је мигрена. Процењује се да у свету 148 милиона људи пати од хроничне мигрене, што значи да имају нападе главобоље бар 15 дана у месецу, па и више. Мигрена је два до три пута чешћа код жена у односу на мушкарце. Особе које пате од мигрене треба да нарочито обрате пажњу на постојање васкуларних фактора ризика (повишен крвни притисак, повишен шећер и масноће у крви, срчане болести, повећана склоност згрушавању крви, пушење…) и да их коригују и држе под контролом – истиче др Павловић.

На питање да ли се проширени периваскуларни простори могу повезати и са другим болестима и стањима, наша саговорница одговара потврдно и напомиње да се проширени периваскуларни простори доводе у везу са настанком болести малих крвних судова мозга, Алцхајмеровом болешћу и развојем неких других неуродегенеративних, па и запаљенских болести мозга. Увећани периваскуларни простори на снимцима мозга магнетном резонанцом се виде са старењем и код особа са васкуларним факторима ризика, а нарочито код оних са повишеним крвним притиском.

– Поменута студија урађена је на малом броју пацијената и њене резултате тек би требало потврдити на већем броју испитаника – закључила је др Павловић.