Матични број открива превише података о људима

Тешко да ће у Србији бити усвојена пракса Европске уније о укидању јединственог матичног броја (ЈМБГ), јер га баш доста и свуда употребљавамо, али бисмо могли то да урадимо и заменимо га неким личним бројем који би мање откривао податке о личности овдашњих грађана. Овај став у јавности изнео је Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, поводом обележавања Међународног дана заштите података о личности, који је организован јуче у Привредној комори Србије. Повереник је истакао да је у протеклој години било више од 400 притужби због кршења заштите података о личности. А да се највећи број односио се на рад Министарства унутрашњих послова, због чувања података из кривичних пријава, по којима није било судске реализације. Да ли има напретка у заштити личних података грађана, које мере, а које санкције предузима да унапреди ову област, повереник Милан Мариновић открива у разговору за наш лист.

Да ли је у Србији у последњих годину дана дошло до неких промена у заштити података о личности и да ли је смањен степен злоупотреба у тој области и како?

Рекао бих да ствари иду у добром смеру, да је стање у области заштите података о личности боље него претходних година. Али да је потребно континуирано радити на унапређењу свих аспеката заштите података о личности, имајући у виду брз развој технологија и вештачке интелигенције. У протеклој години уочили смо да је дошло до промене свести оних који обрађују наше податке. Чињеница је да се сваке године повећава број руковалаца подацима о личности, који нас обавесте о повреди њиховог коришћења, значи да су они свесни последица које носи продор у безбедност података, али је и њима потребна константна едукација сходно изазовима које свакодневне промене у модерном друштву доносе.

Пред крај прошле године отворили сте канцеларију повереника у Новом Саду, а за ову сте најавили отварање канцеларија у Крагујевцу и Нишу. Какве резултате очекујете од њиховог рада и ширења службе по Србији?

У намери да грађанима будемо што доступнији, отворили смо прву регионалну канцеларију у Новом Саду и тачни су наведени планови за ову годину. Отварање тих канцеларија допринеће да један независни државни орган буде свим грађанима подједнако доступан, да не морају да долазе до Београда како би добили неке информације или нам поднели притужбу, жалбе, већ ће то моћи да остваре у свом граду или најближем регионалном центру. Такође, допринеће и ефикасности пословања ове институције јер ћемо у тим канцеларијама имати и овлашћена лица повереника, која ће надзирати рад органа, институција, и осталих субјеката који имају седишта у тим деловима Србије.

Прошле су три године од почетка примене новог Закона о заштити података о личности. Колико је руковалаца и обрађивача података о личности одредило особу за њихову заштиту, а колико их није то учинило?

Закон је прописао обавезу да они који обрађују велики број података о личности или они који обрађују личне податке о здравственом стању, сексуалном опредељењу, полу, вери и слично, морају да имају особу за заштиту података о личности. И сви органи власти морају да имају такве запослене. Именовање субјекта за заштиту података о личности је битно јер он представља спону, први контакт грађана са онима који њихове личне податке обрађују. Иако је примећен раст броја особа за заштиту података о личности, ипак је то недовољно с обзиром на то да је укупно 4.448 руковалаца, од процењених 12.000, именовало такве субјекте.

Да ли ћете почети да санкционишете оне који ову законску обавезу нису испунили, а обавезни су да то ураде и када?

Неодређивање особа за заштиту података представља прекршај за који је запрећена новчана казна у износу од 50.000 до 2.000.000 динара. Необјављивање контакта субјекта за заштиту података о личности и пропуст да се он достави поверенику представља прекршај, са запрећеном казном од 100.000 динара за правна лица, 50.000 динара за предузетнике, односно 20.000 динара за одговорна лица. Повереник има овлашћење да изриче новчане казне на основу прекршајног налога, односно да подноси захтеве за покретање прекршајног поступка пред надлежним судовима и то овлашћење ћемо почети у пуном облику да користимо у овој години.

Израда процене утицаја на заштиту података о личности обавезна је за субјекте који њима рукују. Зашто је битно да је они ураде?

То је нова обавеза коју имају руковаоци подацима, прописана Законом о заштити података о личности. То значи да пре него што се започне са обрадом, треба да се обави процена утицаја те обраде на заштиту података о личности, ако је вероватно да ће она, посебно употребом нових технологија, проузроковати висок ризик по права и слободе грађана. На тај начин се проверава да ли је сврху могуће остварити обрадом мањег броја података о личности и мањим задирањем у приватност субјекта. На пример, да ли нам је потребан видео-надзор код улазних врата, ако се сврха може постићи добром бравом. Како бих руковаоцима олакшао извршење наведене обавезе, ја као повереник сам сачинио документ са смерницама за израду процене утицаја обраде на заштиту података о личности. Објавили смо га у публикацији број осам, на нашој интернет страници www.poverenik.rs у делу Публикације.

На факултетима уче о правима из повереникове надлежности

Повереник Милан Мариновић наглашава да много ради на едукацији свих грађана, па тако и најмлађих, и наводи како основци и средњошколци могу боље да упознају начине заштите својих података и шта се предузима да се они упуте у ту тематику.

– Уз помоћ програма „Нова писменост”, који заједнички реализују Америчка агенција за међународни развој (USAID) и организација Propulsion, израђена је брошура за децу „Подаци о личности су наше благо, како их можемо заштитити?”, аутора Драгана Илића. За студенте организујемо праксу и обуке у служби повереника и учествујемо у програмима кратких студија о праву из надлежности повереника на неколико факултета у Србији – истиче Мариновић.