„Боинг” се опростио од последњег „џамбо-џета”

СИЈЕТЛ, ВАШИНГТОН - Амерички произвођач авиона „Боинг” се у уторак опростио од свог симбола: испоручио је свој последњи 747 „џамбо-џет”.

Од свог првог лета 1969. године, џиновски, али грациозан 747 служио је као теретни авион, комерцијални авион способан да превезе скоро 500 путника, транспорт за НАСА-ине „спејс-шатлове” и председнички авион „Ер форс уан”. Донео је преокрет у путовању, повезујући широм света градове који никада раније нису имали директне руте и помогао омасовљење путничког авио-превоза.

Али током протеклих 15 година, „Боинг” и његов европски ривал „Ербас” су представили профитабилније и ефикасније широкотрупне авионе, са само два мотора што је економичније за одржавање, уместо четири мотора модела 747. Последњи авион је 1.574. који је изградио „Боинг” у региону Пјуџет Саунд код Сијетла, у држави Вашингтон.

Велика гужва садашњих и бивших радника „Боинга” је била на испраћају последњег 747 - теретне верзије тог авион за превозника „Атлас Аир”.

„Ко год воли овај посао, плашио се овог тренутка”, рекао је дугогодишњи аналитичар авијације Ричард Абулафија. Иако „више нико више не жели авион с четири мотора, то не брише огроман допринос који је 747 дао развоју индустрије и њеном изузетном наслеђу”, преноси Бета-АП.

Боинг је 1967. кренуо у производњу 747 пошто је изгубио уговор за огроман војни транспортер, Ц-5А. Идеја је била да се искористе предности нових мотора развијених за њега - турбовентилаторски мотори с „високим бајпасом”, који су сагоревали мање горива пропуштањем ваздуха око језгра мотора, омогућавајући већи домет лета, и да се користе за новозамишљене цивилне авионе.

Више од 50.000 радника „Боинга” мање од 16 месеци је радило да се произведе први 747. Производња „џамбо- џета” захтевала је изградњу огромне фабрике у Еверету, северно од Сијетла, највеће зграде на свету по обиму.

Труп тог авиона је дугачак 68,5 метара, а реп је био висок као петоспратна зграда. Авион има и другу, горњу палубу која се протеже од кокпита преко прве трећине авиона, дајући му карактеристичну грбу и инспиришући надимак: „кит”. Још романтичније, 747 је назван и „Краљица неба”.

Неке авио-компаније су другу палубу претвориле у првокласни коктел-салон, док је чак и доња палуба понекад имала салоне или чак бар за клавир. Један 747 који је престао да лети, првобитно изграђен за „Сингапур Аирлинес” 1976. године, претворен је у хотел са 33 собе и налази се код аеродрома у Стокхолму.

„Био је то први велики авио-превозник, први широкотрупни авио-превозник, поставио је нови стандард за авио-компаније да схвате шта да раде са њим и како да га попуне”, рекао је Гијом де Сион , професор историје на Олбрајт колеџу у Пенсилванији који је специјализован за авијацију и мобилност.

„То је постало суштина масовног путовања авионом: нисте могли да га испуните људима који плаћају пуну цену, тако да морате да снизите цене да бисте добили путнике. То је допринело ономе што се догодило касних 1970-их са дерегулацијом ваздушног саобраћаја”, рекао је он.

Први 747 ушао је у службу 1970. године на линији „Пан Ам-а” Њујорк-Лондон, а то време је за превознике било ужасно, рекао је Абулафија: дебитовао је непосредно пре нафтне кризе 1973. године, усред рецесије у којој је запосленост у „Боингу” опала са 100.800 запослених 1967, на најнижи ниво од 38.690 у априлу 1971. године. Тада се појавила парола: „Када последња особа напустити Сијетл нека угасити светла”.

Ажурирани модел - серија 747-400, стигао је касних 1980-их и имао је много бољи тајминг јер се поклопио с азијским економским процватом раних 1990-их, рекао је Абулафиа. Људи су масовно могли да путују Азију, рекао је Абулафија, а „раније су авиони морали да слете по гориво на Аљасци или Хавајима и путовање је коштало много више. Зато је 747 је био прави погодак - и по разумној цени”.

„Делта” је била последња америчка авио-компанија која је користила 747 за путничке летове, који су завршени 2017. године, иако су неки други међународни превозници наставили, укључујући немачку авио-компанију „Луфтханза”.

„Атлас Аир” је почетком прошле године наручио четири теретна 747-8, а последњи је напустио фабрику у уторак.

„Боингови” корени су код Сијетла, али има и друге фабрике у држави Вашингтон и у Јужној Каролини. Компанија је у мају објавила да ће преселити своје седиште из Чикага у Арлингтон у Вирџинији, чиме ће се њени руководиоци приближити кључним званичницима савезне владе и Федералној управи за ваздухопловство која сертификује путничке и теретне авионе „Боинг”.

Боингов однос са ФАА је био затегнут после смртоносних несрећа његовог најпродаванијег модела авиона, 737 Макс, 2018. и 2019. ФАА је требало скоро две године - далеко дуже него што је „Боинг” очекивао, да одобри промене дизајна тих авиона и дозволи им да се врате у ваздух.