Поглед у звезде

Фасцинираност звездама прати човечанство још од његовог почетка. Прва спомињања свемира и његових феномена датирају неких 800-700 година пре Христа, од када потичу вавилонски артифекти на којима су нађени спомени помрачења Сунца и Месеца. У то време свемирским феноменима давана су божанска обележја. С временом су давни астрономи приметили и светле тачке међу звездама које се крећу. Назвали су их планетама, што би у преводу значило луталицама. Сваку нову планету коју би открили назвали би по римском богу – Јупитер, краљ богова; Марс, бог рата; Меркур, гласник богова; Венера, богиња љубави и лепоте; Сатурн, Јупитеров отац, бог пољопривреде.

Када је Италијан Галилео Галилеј (1564–1642) био дечак, његови родитељи нису знали да ли ће, када одрасте, постати музичар, уметник или научник, јер је за све био обдарен. Био је веома љубопитљив. Увек је желео да зна одговоре на питања како и зашто.

Галилеј је био професор математике на Универзитету у Падови, 1609, када је чуо о изванредном проналаску у Холандији. То је била цев са два сочива, а када би се кроз њу гледало предмети су се чинили ближи и већи. Галилеј није видео ни један од тих инструмената, али је одмах о томе размишљао и направио је један за себе. Посматрани предмети изгледали су три пута ближе.

Увећање тих примитивних дурбина који су са севера стигли у Венецију било је врло мало, само три пута, али то је било довољно да Галилеју да идеју како да направи много моћније инструменте. Успео је да направи дурбин са увећањем од 10 пута, помоћу овог дурбина било је могуће видети бродове који су били удаљени два сата пловидбе. Поред тога Галилеј се сетио да тај дурбин може да окрене према небу, и тако је настао први телескоп.

Проналазак је назван телескоп, по грчким речима које у преводу значе далеко и гледати. Галилеј је уложио много времена да конструише јачи телескоп. Научио је како се бруси и глача стакло да би се добило сочиво. Радио је напорно све док није направио телескоп који је увеличавао 33 пута. Влада је Галилеја богато наградила за рад, а његов снажан телескоп продавао се широм Европе. Он га је користио за проучавање небеског свода. Тако је открио планине на Месецу, мрље на Сунцу, и утврдио да се Млечни пут састоји од милиона звезда.

Помоћу овог примитивног телескопа успео је да открије Јупитерове сателите. Откриће ових сателита у њему је пробудило идеју да се не мора баш све окретати око Земље, као што је тврдило Аристотелово учење. Схватио је да је Аристотел погрешио а да је у праву био Коперник, а то је могао и да докаже. Због ове своје идеје Галилеј је дошао у сукоб са Црквом и инквизицијом. Био је приморан да се јавно одрекне свог учења и тако је себе спасао судбине Ђордана Бруна и спаљивања на ломачи. Сачувао је живот али није сачувао слободу, остатак свог живота провео је у затвору. Последњих 11 година живота провео је у кућном притвору. У то доба потпуно изолован од спољног света написао је и своју последњу књигу, 1636. године, када је имао 72 године, коју је назвао "Нова физика". Две године касније ову књигу су објавили протестанти, али тада је Галилеј већ био потпуно слеп.