Спорна гранична контрола за воз Суботица–Сегедин

Суботица – Путници из Суботице са нестрпљењем очекују да крене и путнички воз до Сегедина, како би избегли дуготрајна чекања на граничним прелазима, али гранична контрола и даље је један од камена спотицања на овој прузи.

Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине и Савеза војвођанских Мађара, у разговору за јутарњи програм Суботичког мађарског радија открио је да је мађарска страна израдила предлог како би требало да се одвија пасошка и царинска контрола, и апеловао на српску страну да га не прихвати.

„Пре две седмице имао сам прилике да видим предлог који је израдило мађарско Министарство унутрашњих послова. Замолио сам одговорне са наше стране да га ни у ком случају не прихвате. Због тога што стварају тако недостојну ситуацију да за 40 минута вожње, путовање може да траје и сат и по до два, јер су покушали да примене, или покушавају да примене иста она техничка решења која су постојала протеклих година”, рекао је Пастор.

Према његовим речима, предлог који је прослеђен Србији подразумева излазак путника из воза и стајање у реду за контролу путних исправа. „Мислим да то не сме да се дозволи. То смо већ превазишли и не верујем да ико заслужује да пролази кроз такво понижење. Гранична контрола треба да се прилагоди изазовима живота, очекивању да људи достојанствено и нормално могу да живе”, рекао је Пастор. Он је указао да Мађарска страна примењује прописе Европске уније и Шенгена, али и у том случају, сматра Пастор, постоје техничка решења да се путне исправе и лична документа очитавају електронским путем.

Иштван Пастор подсетио је да су још на заједничкој седници влада двеју држава, одржаној у Суботици марта 2019, два министарства унутрашњих послова добила задатак да реше ово питање. „Уколико смо након четири године на позицији да смо тек сада о томе почели да разговарамо, онда сматрам да је то неодржива ситуација и да је време да то неко и озбиљно схвати”, казао је Пастор.

Обнова пруге између Суботице и Сегедина, постављене 1869. године почела је 21. октобра 2021. године, када су председник Србије Александар Вучић и премијер Мађарске Виктор Орбан означили почетак радова. Деоница пруге од Суботице до државне границе комплетно је завршена почетком лета 2022. године, док са мађарске стране радови нису ишли тим темпом. Због тога је 1. августа прошле године на овој траси омогућен само теретни саобраћај, док се са мађарске стране у целости не окончају радови на прузи. А постојала је, такође, и велика потреба за успостављањем теретног саобраћаја због несметаног протока робе од севера ка југу Европе, због радова на брзој прузи између Београда и Будимпеште.

Између Суботице и Сегедина, након шина које су трајале век и по, урађена је озбиљна реконструкција пруге на којој су пројектоване брзине од 160 километара на час, а за теретни саобраћај брзина је 80 километара. Реч је о једноколосечној и електрифицираној прузи. Путнички воз ићи ће брзином од 120 километара, што би значило да би се од Суботице до Сегедина путовало 40 минута. Али та дужина путовања зависиће управо од тога колико је ефикасно решена полицијска и царинска процедура на граници.

Ако све ово сада буде остало како мађарска страна предлаже, по свему судећи, биће потребно много више времена од предвиђеног, да се брзим возом стигне до Будимпеште. Наиме, како је Пастор рекао, очекује се да радови на брзој прузи од Суботице до Новог Сада буду окончани до краја 2024. године.

„Дакле до краја наредне године биће завршена ова деоница до мађарске границе. У овом тренутку не знам прецизно којим темпом ће се одвијати изградња пруге у Мађарској, али је велика вероватноћа да на мађарској страни неће бити завршена до краја 2024. године. Са наше тачке гледишта важно је да ми можемо бар тада, 2024. године путовати у унутрашњем саобраћају између Суботице и Новог Сада, Суботице и Београда. То значи да ћемо према садашњим техничким и планским могућностима из Суботице до Београда стизати за сат и пет минута. Мислим да су то невероватне могућности, које отварају потпуно нову перспективу са становишта живота, покретљивости, доступности, из угла привреде, и због тога су веома важна ова улагања”, рекао је Иштван Пастор.