Затамњени хоризонти Блинкенове наде

Џозеф Бајден имао је ту срећу да се током прве две године не бави много Блиским истоком, па се после Кине од прошлог фебруара усредсредио на рат у Украјини. Израелски премијер потрудио се да то више не буде тако, па се амерички државни секретар нашао на месту где најрадије ових дана не би био – Јерусалиму.

Откако се Бењамин Нетанијаху крајем децембра вратио на власт, Вашингтон је суочен с најекстремнијом владом десничара у историји земље, која је утицала на то да стратешки савезници имају све удаљеније ставове кад је реч о серији кључних проблема, од конфликта с Палестинцима, преко иранског нуклеарног програма, до руске инвазије на Украјину.

Кабинет десничарских националиста и ултраортодоксних циониста је за само месец дана капитално допринео експлозији тензија око палестинског питања, па је амерички државни секретар Ентони Блинкен по доласку из Каира убачен у гротло насиља по окупираној Западној обали и источном Јерусалиму какво се не памти дуже од деценије.

Од почетка јануара убијено је 35 Палестинаца, а прошла недеља била је међу најкрвавијима: у операцији израелских командоса у избегличком логору Џенин убијено је десет Палестинаца, а у узвратном нападу на синагогу у насељу поред источног Јерусалима погинуло је седам Јевреја.

Описујући ситуацију као „нов и ужасавајући успон насиља”, Блинкен је најоштријим речима осудио напад на синагогу. „Узети невине животе је чин тероризма и гнусан злочин”, али је Нетанијахуа позвао на „уздржани одговор”, што је обазрива форма забринутости коју Вашингтон испољава због екстремних ставова израелске владе.

Министар унутрашње безбедности Итамар Бен-Гвир предводи блок оних који одбијају идеју независне палестинске државе, залажу се за појачану колонизацију Западне обале, траже анексију окупиране територије и демонизују Арапе који су држављани Израела.

Блинкен и даље верује у „хоризонте наде”, позива две стране да оборе тензије, али ставови Нетанијахуових партнера брину Вашингтон и више него што дипломатија открива. „Ово је време најозбиљнијих политичких изазова америчко-израелских односа откако је Менахем Бегин постао премијер 1977”, сматра Џереми Бен-Али, председник либералне израелске групе „Џеј стрит”.

САД се држе принципа да конфликт треба решити на основама формуле две државе за два народа, док Нетанијаху све јасније даје до знања да је то решење не само мало вероватно, већ и немогуће.

Американци су против наставка јеврејске колонизације Западне обале, на којој већ живи пола милиона Јевреја, али како је то један од два приоритета владе, Нетанијаху је већ одобрио средства за градњу нових насеља.

Блинкен је саслушао и другу страну. Јуче је у Рамали разговарао с палестинским председником Махмудом Абасом, који даје пуну подршку формули две државе. Од Американца је чуо позив да се обнови безбедносна координација са Израелом, прекинута прошле недеље после напада у Џенину, као и апел за ефикаснији рад палестинске власти, која због блокаде мировног процеса, корупције, непотизма и неспособности да реши егзистенцијална питања убрзано губи подршку три милиона Палестинаца са Западне обале.

Упркос разликама, Американци су пословично уздржани око конфликта, па је Блинкен Нетанијахуу пренео највећу америчку бригу: око израелске демократије и покушаја крајње деснице да је угрозе предложеном реформом судства.

„Живахност израелског цивилног друштва у потпуности се приказала у последње време”, није пропустио да каже Блинкен алудирајући на масовне протесте против предложене реформе који последњих месец дана потресају Израел, укључујући и демонстрације 100.000 људи у Тел Авиву у суботу.

Програм реформи које је предложио министар правде Јарив Левин знатно слаби ауторитет Врховног суда, а и најтањој парламентарној већини омогућава да поништи његове одлуке. Овај план изузетно је алармирао америчке Јевреје, па је јасно зашто је Блинкен напустио позицију по којој се Вашингтон држао неутрално сматрајући тему унутрашњим питањем Израела.

Смиривање ситуације, или барем спречавање новог таласа насиља, било је у средишту Блинкенове мисије, али домаћини нису желели да палестинско питање диктира дипломатске разговоре. Имају други приоритет.

„Главни изазов с којим су суочени Израел и регион је иранска претња, а ту САД имају централну улогу”, пише у дневнику „Израел Хајом” некадашњи шеф Савета за националну безбедност Меир Бен-Шабат.

Како се поставити према Техерану тема је која открива још једну тачку разлаза, упркос заједничкој сагласности да Ирану не сме да се допусти да направи атомску бомбу. Председник САД Џозеф Бајден жели да обнови нуклеарни споразум који је 2018. једнострано раскинуо његов претходник. Израелци имају друге идеје.

На агенди је била и уздржана израелска подршка Украјини изазвана страхом да се не покваре односи с Москвом, који су Израелу важни због Сирије. Разговарало се и о нормализацији односа Израела с Арапима, што је тема актуелизована све чешћим наговештајима да би и Саудијска Арабија могла да се прикључи.

„Изградња мостова по региону и шире” помогла би безбедности Израела, али „ти напори нису замена за прогрес између Израелаца и Палестинаца”, јасно се вратио на приоритете амерички државни секретар.

Блинкенов меки тон не сме да завара. Он се на лицу места уверио да је Блиски исток и даље извор нестабилности, па ће турбулентни регион приморати Вашингтон да га врати на своје радаре.