Zatamnjeni horizonti Blinkenove nade

Džozef Bajden imao je tu sreću da se tokom prve dve godine ne bavi mnogo Bliskim istokom, pa se posle Kine od prošlog februara usredsredio na rat u Ukrajini. Izraelski premijer potrudio se da to više ne bude tako, pa se američki državni sekretar našao na mestu gde najradije ovih dana ne bi bio – Jerusalimu.

Otkako se Benjamin Netanijahu krajem decembra vratio na vlast, Vašington je suočen s najekstremnijom vladom desničara u istoriji zemlje, koja je uticala na to da strateški saveznici imaju sve udaljenije stavove kad je reč o seriji ključnih problema, od konflikta s Palestincima, preko iranskog nuklearnog programa, do ruske invazije na Ukrajinu.

Kabinet desničarskih nacionalista i ultraortodoksnih cionista je za samo mesec dana kapitalno doprineo eksploziji tenzija oko palestinskog pitanja, pa je američki državni sekretar Entoni Blinken po dolasku iz Kaira ubačen u grotlo nasilja po okupiranoj Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu kakvo se ne pamti duže od decenije.

Od početka januara ubijeno je 35 Palestinaca, a prošla nedelja bila je među najkrvavijima: u operaciji izraelskih komandosa u izbegličkom logoru Dženin ubijeno je deset Palestinaca, a u uzvratnom napadu na sinagogu u naselju pored istočnog Jerusalima poginulo je sedam Jevreja.

Opisujući situaciju kao „nov i užasavajući uspon nasilja”, Blinken je najoštrijim rečima osudio napad na sinagogu. „Uzeti nevine živote je čin terorizma i gnusan zločin”, ali je Netanijahua pozvao na „uzdržani odgovor”, što je obazriva forma zabrinutosti koju Vašington ispoljava zbog ekstremnih stavova izraelske vlade.

Ministar unutrašnje bezbednosti Itamar Ben-Gvir predvodi blok onih koji odbijaju ideju nezavisne palestinske države, zalažu se za pojačanu kolonizaciju Zapadne obale, traže aneksiju okupirane teritorije i demonizuju Arape koji su državljani Izraela.

Blinken i dalje veruje u „horizonte nade”, poziva dve strane da obore tenzije, ali stavovi Netanijahuovih partnera brinu Vašington i više nego što diplomatija otkriva. „Ovo je vreme najozbiljnijih političkih izazova američko-izraelskih odnosa otkako je Menahem Begin postao premijer 1977”, smatra Džeremi Ben-Ali, predsednik liberalne izraelske grupe „Džej strit”.

SAD se drže principa da konflikt treba rešiti na osnovama formule dve države za dva naroda, dok Netanijahu sve jasnije daje do znanja da je to rešenje ne samo malo verovatno, već i nemoguće.

Amerikanci su protiv nastavka jevrejske kolonizacije Zapadne obale, na kojoj već živi pola miliona Jevreja, ali kako je to jedan od dva prioriteta vlade, Netanijahu je već odobrio sredstva za gradnju novih naselja.

Blinken je saslušao i drugu stranu. Juče je u Ramali razgovarao s palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom, koji daje punu podršku formuli dve države. Od Amerikanca je čuo poziv da se obnovi bezbednosna koordinacija sa Izraelom, prekinuta prošle nedelje posle napada u Dženinu, kao i apel za efikasniji rad palestinske vlasti, koja zbog blokade mirovnog procesa, korupcije, nepotizma i nesposobnosti da reši egzistencijalna pitanja ubrzano gubi podršku tri miliona Palestinaca sa Zapadne obale.

Uprkos razlikama, Amerikanci su poslovično uzdržani oko konflikta, pa je Blinken Netanijahuu preneo najveću američku brigu: oko izraelske demokratije i pokušaja krajnje desnice da je ugroze predloženom reformom sudstva.

„Živahnost izraelskog civilnog društva u potpunosti se prikazala u poslednje vreme”, nije propustio da kaže Blinken aludirajući na masovne proteste protiv predložene reforme koji poslednjih mesec dana potresaju Izrael, uključujući i demonstracije 100.000 ljudi u Tel Avivu u subotu.

Program reformi koje je predložio ministar pravde Jariv Levin znatno slabi autoritet Vrhovnog suda, a i najtanjoj parlamentarnoj većini omogućava da poništi njegove odluke. Ovaj plan izuzetno je alarmirao američke Jevreje, pa je jasno zašto je Blinken napustio poziciju po kojoj se Vašington držao neutralno smatrajući temu unutrašnjim pitanjem Izraela.

Smirivanje situacije, ili barem sprečavanje novog talasa nasilja, bilo je u središtu Blinkenove misije, ali domaćini nisu želeli da palestinsko pitanje diktira diplomatske razgovore. Imaju drugi prioritet.

„Glavni izazov s kojim su suočeni Izrael i region je iranska pretnja, a tu SAD imaju centralnu ulogu”, piše u dnevniku „Izrael Hajom” nekadašnji šef Saveta za nacionalnu bezbednost Meir Ben-Šabat.

Kako se postaviti prema Teheranu tema je koja otkriva još jednu tačku razlaza, uprkos zajedničkoj saglasnosti da Iranu ne sme da se dopusti da napravi atomsku bombu. Predsednik SAD Džozef Bajden želi da obnovi nuklearni sporazum koji je 2018. jednostrano raskinuo njegov prethodnik. Izraelci imaju druge ideje.

Na agendi je bila i uzdržana izraelska podrška Ukrajini izazvana strahom da se ne pokvare odnosi s Moskvom, koji su Izraelu važni zbog Sirije. Razgovaralo se i o normalizaciji odnosa Izraela s Arapima, što je tema aktuelizovana sve češćim nagoveštajima da bi i Saudijska Arabija mogla da se priključi.

„Izgradnja mostova po regionu i šire” pomogla bi bezbednosti Izraela, ali „ti napori nisu zamena za progres između Izraelaca i Palestinaca”, jasno se vratio na prioritete američki državni sekretar.

Blinkenov meki ton ne sme da zavara. On se na licu mesta uverio da je Bliski istok i dalje izvor nestabilnosti, pa će turbulentni region primorati Vašington da ga vrati na svoje radare.