Промене у нашу корист

Захваљујући дипломатском ангажовању председника и других представника наше земље, више од двадесет држава света повукло је признање косовске независности (чак девет је то учинило недавно). Пет земаља ЕУ које немају дипломатске односе с Приштином, упркос притисцима, а због добрих односа с Београдом, нису промениле свој ставУ протеклој деценији на почетку сваке године из утицајних међународних кругова редовно се чују најаве да ће до краја ове године морати да буде пронађено коначно решење за статус Косова и Метохије. Они који то изјављују свесно превиђају да таквог решења нема седам и по деценија за израелско-палестински конфликт, да не постоји прихватљива солуција за кипарски проблем који егзистира пола века, да већ тридесетак година није одлучен статус Нагорно-Карабаха, Придњестровља, Јужне Осетије, Абхазије...

Када неки званичници са Запада поручују да Србија не може у Европску унију, док не буде решено питање граница, намерно заборављају да је наш сусед Хрватска постала чланица ЕУ 2013. године, иако тада није имала јасно дефинисане границе са Словенијом (Пирански залив и око река Драгоње и Муре), са БиХ (код Костајнице и Пељешца), са Црном Гором (Превлака и рт Оштра) и са Србијом (дуж тока Дунава).

Пре него што ће 2012. године у Србији доћи до промене власти, Косово је било на пола корака од пријема у Уједињене нације. Готово две трећине земаља, чланица УН, признавале су једнострано проглашену косовску независност, а данас је тај однос 106:84 у нашу корист. Тадашња власт деловала је смушено и безидејно. Штавише, неки њени поступци, одлука да се решавање статуса Косова из УН пренесе на ЕУ, захтев Међународном суду правде да оцени акт о проглашењу косовске независности и успостављање интегрисаних прелаза на административној граници Србије према Косову, заправо су помагали Приштини да оствари свој крајњи сепаратистички циљ.

Када је, међутим, Александар Вучић добио мандат грађана Србије, најпре као председник владе, а потом као председник, косовски чвор је почео да се расплиће и у нашу корист. За разлику од неких својих претходника, он је рекао да нам „замрзнути” конфликт не иде у прилог и кренуо је у активно тражење обострано прихватљивог решења за Србе и Албанце.

Косово никада није било удаљеније од пријема у УН него што је данас. Захваљујући дипломатском ангажовању председника и других представника наше земље, више од двадесет држава света повукло је признање косовске независности (чак девет је то учинило недавно). Пет земаља ЕУ које немају дипломатске односе с Приштином, упркос притисцима, а због добрих односа с Београдом, нису промениле свој став.

У Вашингтону, Бриселу, Берлину, Паризу... – нема више поделе на „добре момке” у Приштини и „лоше” у Београду. Напротив, све је више разумевања за добро образложену и на међународном праву засновану позицију Србије, а на другој страни и најстрпљивији покровитељи косовске независности ускраћују подршку властима у Приштини за њихове неразумне и насилне поступке. Због тога нестрпљење и нервоза обузимају Албина Куртија и његову владу, јер нема ни на видику остварења њихових циљева. Разлог томе је и што приштинске власти нису успеле да Србима на северу Косова наметну косовске личне документе и регистарске таблице.

Никада од 1999. године није постојало такво јединство српског становништва на целом Косову и Метохији, као и у односу према српским властима у Београду. Амерички и европски званичници све чешће и конкретније упозоравају на обавезу Приштине да мора дозволити формирање Заједнице српских општина. До пре десет година они су говорили искључиво о српској кривици и нашим наводним злочинима на Косову. Све то почело је да се мења од 2016, формирањем Специјалног суда у Хагу за злочине припадника ОВК, а тај став ће се тек мењати у нашу корист кад почну суђења Хашиму Тачију и другим командантима ОВК. Биће белодано јасно на Западу да није реч ни о каквим „романтичним борцима” против „српских окупационих власти”, већ о масовним и хладнокрвним убицама цивила, терористима, злочинцима, трговцима људским органима, припадницима мафијашких кланова, дилерима наркотика...

Политика је вештина могућег, а Александар Вучић је показао да то разуме и на најбољи, и једини могући, начин је заступао наше интересе у решавању, за нас, најважнијег питања. Када је требало, показивао је чврстину ставова и непристајања на наметнута решења на штету Србије и српског народа на Косову. С друге стране, чувао је мир и стабилност и тежио је проналажењу политичке солуције. Без сваке сумње, Србија сада с више оптимизма може гледати у правцу Косова, али и ка светским центрима у којима ће се тражити решење за овај део Србије. И даље неће бити лако, али смо показали да знамо мудро да се носимо и с најтежим изазовима.

Посланик у Скупштини Србије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa