Promene u našu korist

Zahvaljujući diplomatskom angažovanju predsednika i drugih predstavnika naše zemlje, više od dvadeset država sveta povuklo je priznanje kosovske nezavisnosti (čak devet je to učinilo nedavno). Pet zemalja EU koje nemaju diplomatske odnose s Prištinom, uprkos pritiscima, a zbog dobrih odnosa s Beogradom, nisu promenile svoj stavU protekloj deceniji na početku svake godine iz uticajnih međunarodnih krugova redovno se čuju najave da će do kraja ove godine morati da bude pronađeno konačno rešenje za status Kosova i Metohije. Oni koji to izjavljuju svesno previđaju da takvog rešenja nema sedam i po decenija za izraelsko-palestinski konflikt, da ne postoji prihvatljiva solucija za kiparski problem koji egzistira pola veka, da već tridesetak godina nije odlučen status Nagorno-Karabaha, Pridnjestrovlja, Južne Osetije, Abhazije...

Kada neki zvaničnici sa Zapada poručuju da Srbija ne može u Evropsku uniju, dok ne bude rešeno pitanje granica, namerno zaboravljaju da je naš sused Hrvatska postala članica EU 2013. godine, iako tada nije imala jasno definisane granice sa Slovenijom (Piranski zaliv i oko reka Dragonje i Mure), sa BiH (kod Kostajnice i Pelješca), sa Crnom Gorom (Prevlaka i rt Oštra) i sa Srbijom (duž toka Dunava).

Pre nego što će 2012. godine u Srbiji doći do promene vlasti, Kosovo je bilo na pola koraka od prijema u Ujedinjene nacije. Gotovo dve trećine zemalja, članica UN, priznavale su jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost, a danas je taj odnos 106:84 u našu korist. Tadašnja vlast delovala je smušeno i bezidejno. Štaviše, neki njeni postupci, odluka da se rešavanje statusa Kosova iz UN prenese na EU, zahtev Međunarodnom sudu pravde da oceni akt o proglašenju kosovske nezavisnosti i uspostavljanje integrisanih prelaza na administrativnoj granici Srbije prema Kosovu, zapravo su pomagali Prištini da ostvari svoj krajnji separatistički cilj.

Kada je, međutim, Aleksandar Vučić dobio mandat građana Srbije, najpre kao predsednik vlade, a potom kao predsednik, kosovski čvor je počeo da se raspliće i u našu korist. Za razliku od nekih svojih prethodnika, on je rekao da nam „zamrznuti” konflikt ne ide u prilog i krenuo je u aktivno traženje obostrano prihvatljivog rešenja za Srbe i Albance.

Kosovo nikada nije bilo udaljenije od prijema u UN nego što je danas. Zahvaljujući diplomatskom angažovanju predsednika i drugih predstavnika naše zemlje, više od dvadeset država sveta povuklo je priznanje kosovske nezavisnosti (čak devet je to učinilo nedavno). Pet zemalja EU koje nemaju diplomatske odnose s Prištinom, uprkos pritiscima, a zbog dobrih odnosa s Beogradom, nisu promenile svoj stav.

U Vašingtonu, Briselu, Berlinu, Parizu... – nema više podele na „dobre momke” u Prištini i „loše” u Beogradu. Naprotiv, sve je više razumevanja za dobro obrazloženu i na međunarodnom pravu zasnovanu poziciju Srbije, a na drugoj strani i najstrpljiviji pokrovitelji kosovske nezavisnosti uskraćuju podršku vlastima u Prištini za njihove nerazumne i nasilne postupke. Zbog toga nestrpljenje i nervoza obuzimaju Albina Kurtija i njegovu vladu, jer nema ni na vidiku ostvarenja njihovih ciljeva. Razlog tome je i što prištinske vlasti nisu uspele da Srbima na severu Kosova nametnu kosovske lične dokumente i registarske tablice.

Nikada od 1999. godine nije postojalo takvo jedinstvo srpskog stanovništva na celom Kosovu i Metohiji, kao i u odnosu prema srpskim vlastima u Beogradu. Američki i evropski zvaničnici sve češće i konkretnije upozoravaju na obavezu Prištine da mora dozvoliti formiranje Zajednice srpskih opština. Do pre deset godina oni su govorili isključivo o srpskoj krivici i našim navodnim zločinima na Kosovu. Sve to počelo je da se menja od 2016, formiranjem Specijalnog suda u Hagu za zločine pripadnika OVK, a taj stav će se tek menjati u našu korist kad počnu suđenja Hašimu Tačiju i drugim komandantima OVK. Biće belodano jasno na Zapadu da nije reč ni o kakvim „romantičnim borcima” protiv „srpskih okupacionih vlasti”, već o masovnim i hladnokrvnim ubicama civila, teroristima, zločincima, trgovcima ljudskim organima, pripadnicima mafijaških klanova, dilerima narkotika...

Politika je veština mogućeg, a Aleksandar Vučić je pokazao da to razume i na najbolji, i jedini mogući, način je zastupao naše interese u rešavanju, za nas, najvažnijeg pitanja. Kada je trebalo, pokazivao je čvrstinu stavova i nepristajanja na nametnuta rešenja na štetu Srbije i srpskog naroda na Kosovu. S druge strane, čuvao je mir i stabilnost i težio je pronalaženju političke solucije. Bez svake sumnje, Srbija sada s više optimizma može gledati u pravcu Kosova, ali i ka svetskim centrima u kojima će se tražiti rešenje za ovaj deo Srbije. I dalje neće biti lako, ali smo pokazali da znamo mudro da se nosimo i s najtežim izazovima.

Poslanik u Skupštini Srbije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista