Напади на јединство и здесна и слева

Извештај владе о преговарачком процесу са привременим институцијама самоуправе у Приштини у периоду од 1. септембра прошле до 15. јануара ове године, који је достављен посланицима, биће једина тачка дневног реда посебне седнице о Косову и Метохији Скупштине Србије, каже за „Политику” председник парламента Владимир Орлић. После обраћања председника Србије Александра Вучића биће отворена расправа, која ће, истиче, потрајати дуже од једног дана, а председник Вучић ће, као што је најавио, одговарати на сва питања. Посланици ће се, по окончању дебате, изјаснити о извештају, али Орлић, како каже, на основу реакција опозиционара, не очекује да се „постигне јединство поводом овог важног државног питања.”

Орлић наводи да ће председник Вучић „говорити о току преговарачког процеса са привременим институцијама самоуправе у Приштини, као и о свим питањима важним за нашу државу, у овом тренутку, али и у будућности”. Истиче: „Сама седница представља важну шансу за све парламентарне странке да покажу одговорност и спремност на јединство у заштити наших виталних државних и националних интереса – управо на то је све отворено позвао председник Вучић.”

Но он, на основу искуства са септембарске седнице, али и реаговања на најаву ове, није оптимиста и каже: „Судећи по реакцијама појединих група, што квазидесних, које јавно позивају на уличне сукобе, што квазилевих које поручују да их занима једино ’рушење Вучића’, сва је прилика да ћемо уместо жељеног јединства, ипак, поново присуствовати покушају неодговорних да седницу претворе у фестивал сопственог бесмисла, личних увреда и најпрљавијих напада на Александра Вучића. Реч је о мањини, наравно, о онима који да цензус није био смањен не би ни били у скупштини данас, а озбиљна и одговорна убедљива већина народних посланика пружиће снажну подршку државној политици заједничке борбе за Србију.”

Свако ко је, од тренутка када је речено да ће парламент расправљати о КиМ 2. фебруара, макар површно испратио реакције, пре свега, посланичких група, нема разлога за неки нарочити оптимизам у очекивањима од ове расправе, напротив. Упркос томе, добро је што ће седница бити одржана зато што ће грађани имати прилику, ако желе наравно, да захваљујући директном преносу на РТС-у, без да им ико препричава шта је ко рекао и предложио, сами чују баш све ставове и да, опет, сами донесу суд о ономе шта су чули. Није добро што ће ово бити, а у то не треба сумњати, још једна дебата у којој ћемо се наслушати и нагледати међусобних обрачуна, свих са свима о свим темама које посланицима падну на памет, а у тешкој ситуацији у којој се наша држава налази, то је лоша порука свим грађанима Србије, посебно Србима с Косова и Метохије.

Извештајем владе, као ни на претходној седници, нико се неће бавити, будући да је он, како се истицало у септембру, технички, „само се наводи преглед догађаја”. Извештај јесте технички, али било би добро кад би га посланици, макар летимично прочитали, будући да у њему има детаља који нису само „технички”, напротив. У овом тренутку када се питањем формирања Заједнице српских општина на КиМ, пре десет година јасно дефинисане Бриселским споразумом, баве звани и незвани, део извештаја који се односи на ЗСО је у владином извештају јасан, да јаснији бити не може. Важно је погледати баш тај део, јер, можда онда, не бисмо слушали како ће власт „пристати на ЗСО која се ни за шта неће питати”.

У извештају се, између осталог, наводи: „Опасно и неодговорно приштинско понашање претходних месеци довело је и утицајне међународне субјекте до закључка да је немогуће доћи до напретка у дијалогу и нормализацији ситуације на терену ако се одмах не крене са применом свих споразума који су од 2011. године наовамо закључени. То се у првом реду односи на формирање ЗСО, која и суштински и симболички представља неизоставни почетни корак у деблокади и евентуалном напретку у процесу нормализације односа.” У извештају јасно пише да је за израду Нацрта статута ЗСО надлежан Управљачки тим и да је он свој посао завршио у августу 2018. године и о томе обавестио ЕУ, али „ЕУ посредници још нису поступили у складу са обавезом из члана 21 Општих принципа”.

Детаљно се наводи шта све не би приштинска власт могла да уради да је на време формирана ЗСО, чиме је, практично, приказано какве су њене надлежности, а након тога се каже: „Због свега наведеног српска страна ће наставити да инсистира на приоритетном и неодложном испуњењу овог кључног интереса за формирање ЗСО, који јој је гарантован кроз 4 споразума у дијалогу. Нарочито имајући у виду одређене помаке који су у ставовима кључних међународних субјеката  наступили током овог извештајног периода. У вези с тим, Београд неће одступити да ЗСО буде хитно успостављена у складу с принципима који прецизно прописују њене надлежности, затим овлашћења субјеката који имају формално право да  учествују у њеном формирању, као и процедуре које се том приликом морају испоштовати. Сви други покушаји не само да не би били валидни јер би представљали кршење 4. споразума који регулише ЗСО, већ би готово извесно смањили шансе за наставак и прижељкивани напредак у процесу нормализације.”

Дакле, у овом извештају јасно пише да је Управљачки тим за израду Нацрта статута ЗСО једини надлежан да уради овај документ, што значи да документ који је у Приштини представила немачка Фондација „Фридрих Ебарт”, што се тиче наше државе, није на столу. Или, бар, не би требало да буде, ако је веровати ономе што је у владином документу написано, а морало би бити. Уколико власт од тога одустане, опозиција ће имати добар аргумент за оштру критику.

Александар Вучић би, на пример, могао посланицима и целокупној јавности да каже хоће ли се власт држати овог става око ЗСО, уколико га неко то уопште буде питао. Међутим, од опозиционара смо чули само успутно помињање како ће власт пристати да „ЗСО буде небитна невладина организација”, све остало се тиче плана Шолц-Макрон, који је, у међувремену, постао план ЕУ, „који никако не сме бити прихваћен”, који представља „капитулацију, предају Косова” и оптужбе на рачун власти да је „издала Косово”. Додуше, има и оних, ти су нешто тиши, који би одмах прихватили све што ЕУ од нас затражи. Ови који су унапред оптужили власт да је поменути план прихватила, иако то није тачно,  не баве се последицама које би држава Србија, не Вучић, трпела, мада смо већ имали прилику да видимо како изгледа кад одлучно кажемо, као својевремено Бранко Костић  „јешћемо корење”. Има и оних који би прихватили све што ЕУ од нас тражи, а ни ту не бисмо били без последица, будући да се никад не зна шта коме у ЕУ може пасти на памет.

Зато би било добро да у овој скупштинској расправи, пре свега, чујемо шта ко предлаже, какве последице би имали ти предлози и како би их решио, уместо надгорњавања у патриотизму и у томе ко ће кога више и боље увредити. Тако би грађани имали јасну представу шта им ко нуди, па да на основу тога одлуче шта желе. Какву год одлуку да донесу, њихова је последња.