Стварност страшнија од маште

Да ли су Маргарет фон Валдек или Марија Софија Маргарета Катарина фон Ертал инспирисале браћу Грим да напишу бајку о Снежани и седам патуљака.

Многи књижевници за своје јунаке узимају личности из стварног живота али им, неретко, доделе нешто другачију животну судбину. Некима, пак, личности које су постојале буду само инспирација за плетење неког романа, новеле или бајке.

Тако је 1994. године немачки историчар Екхард Сандер објавио чланак у којем је открио историјски запис који је можда инспирисао браћу Грим да напишу причу о Снежани и седам патуљака.

Према Сандеру, прича о црнокосој лепотици коју је отровала зла маћеха заснована је на животу немачке грофице рођене 1533. године, Маргарет фон Валдек. Када је напунила 16 година, Маргарет је била присиљена да оде у Брисел, на шта ју је приморала зла маћеха. Тамо се заљубила у принца Филипа, који је касније постао краљ Шпаније.

Маргаретин отац и маћеха нису одобравали везу због политичких разлога. Девојка је мистериозно умрла у 21. години, највероватније јер је била отрована. Историчари сугеришу да је шпански краљ, Филипов отац, који је такође био против њихове везе, можда послао своје агенте да убију Маргарет.

Откуд седам патуљака у Гримовој бајци? Историчар наводи да је Маргаретин отац поседовао неколико рудника бакра у којима су радила деца. Због тешких услова и ропског рада, многа су умрла у раном добу, али она који су преживела имала су озбиљно деформисане удове и успорен раст због неухрањености и тешког физичког рада. Зато су их звали сиромашни патуљци.

Што се тиче отровне јабуке, Сандерс верује да је то повезано са историјским догађајем у Немачкој, када је старац ухапшен због давања отрованих јабука деци за коју је веровао да краду воће из његове баште.

Према историчару Карлхајнцу Бартелсу, прототип Снежане није била Маргарет фон Валдек већ Марија Софија Маргарета Катарина фон Ертал, рођена 15. јуна 1729. у баварском граду Лор на Мајни. Била је ћерка принца Филипа Кристофа фон Ертала и његове супруге баронице фон Бетендорф.

Након смрти баронице, Филип се оженио Клаудијом Елизабетом Маријом фон Фенинген, грофицом Рајхенштајн, за коју се говорило да не воли покћерку. Дворац у којем су живели имао је “огледало које говори” израђено у фабрици огледала у Лору 1720. године. Патуљци у Маријиној причи повезани су са рударским градићем који се налазио западно од Лора, међу седам планина. Ниски и уски тунели били су доступни само рударима врло мале висине који су носили светле капуљаче попут патуљака.

Историчар тврди да би стаклени ковчег могао бити повезан са познатом производњом стакла у Лору, као и да је Марија отрована јабуком у коју је убризган смртоносни отровом ноћурка који расте у изобиљу у околини града.