Сећање на „златно доба” Београдске опере

У устаљеном термину, суботом од осам часова на таласима Радио Београда 2, емисија „Кон анима” већ низ година пред слушаоцима подиже завесу оперске сцене бавећи се темама из актуелности и прошлости овог музичко-сценског жанра, али и доносећи занимљиве разговоре са истакнутим домаћим оперским уметницима. Једно недавно издање емисије било је посвећено једном од најзначајнијих раздобља у историји Београдске опере, које се сматра „златним добом” ове куће.

Односећи се на зенит домаће оперске уметности током педесетих и шездесетих година прошлог века, овај период био је обележен не само оствареним високим интерпретативним дометима, бројношћу поставки и квалитетом продукције пред домаћом публиком већ и пуном афирмацијом наше опере и њених првака на међународној сцени. Реминисценцију на ову значајну епоху рада београдске оперске куће, ауторка емисије Исидора Бован реализовала је кроз драгоцене разговоре са самим актерима, примадонама Радмилом Бакочевић, Бредом Калеф, Милком Стојановић и Радмилом Смиљанић, чија су сећања пружила јединствена осветљења на „златне године” њихових каријера.

Панорамску слику рада Београдске опере током овог периода употпуниле су, такође, евокације на делатност легендарног директора и диригента Оскара Данона, чије су визија и „пламена енергија” биле пресудне за профилисање тадашњег ансамбла и стратегије деловања. Познато је, наиме, да се Даноновa разграната активност одвијала под снажним идеолошким назорима самоуправног социјализма, који су у поменутим годинама, с једне стране, пропагирали културну еманципацију „изнутра”, а с друге – у сложеном политичком контексту позиционирања тадашње Југославије између два блока – афирмацију домаћих уметничких домета на сценама са обе стране Гвоздене завесе.

У емисији је тако, између осталог, посебно истакнуто да су потражња западних дискографских издавача за операма словенских аутора и немогућност сарадње совјетских уметника са иностраним продуцентима управо биле околности које су отвориле простор Београдској опери и њеним солистима за промовисање датог репертоара у најширем контексту и стицање уникатног статуса, и то не само услед специфичног политичког положаја земље већ првенствено захваљујући врхунском квалитету продукције и „словенским сензибилитетом” домаћег оперског гласа.

Ови успеси, који су по речима Милке Стојановић имали карактер „стреловитих продора” у велики оперски свет, сврставши Београдску оперу уз најбоље куће на Старом континенту, били су резултат континуираног рада на формирању квалитетног и свестраног ансамбла довођењем талентованих младих певача – будућих носилаца репертоара из готово свих крајева некадашње земље, високо постављених критеријума и специфичног начина припрема представа на пробама које су у емисији живописно осликане кроз личне анегдоте саговорница. Звучна слика овог раздобља слушаоцима је скицирана одабраним аутентичним снимцима живих наступа наших уметника „златног доба” забележених на европским сценама, као и студијским записима које су солисти Београдске опере у то време реализовали у сарадњи са британском „Деком”, једном од најеминентнијих дискографских кућа класичне музике у свету.

У условима хронично неповољних материјалних, па рекло би се и укупних духовних околности унутар којих београдска опера последњих деценија настоји да одржи свој рад, емисија „Кон анима” је кроз сведочанства наших примадона и садржајне коментаре Исидоре Бован слушаоцима одаслала искру некадашњег друштвеног полета и заноса за највишим уметничким дометима из које се могао наслутити и сам сјај данас готово заборављеног „златног доба” Београдске опере.

*музиколог