Борба Америке и Кине за светску доминацију

Део говора који буде одржао следеће недеље у Капитолу шеф Беле куће Џозеф Бајден посветиће Русији и Кини да би истакао значај ривалства између Америке и ове две земље.

Бајден ће се у уторак појавити пред члановима оба дома Конгреса у редовном годишњем обраћању. Говор о стању нације је прилика за председнике да истакну достигнућа и планове, а како сазнаје лист из Хонгконга „Саут Чајна морнинг пост”, Бајден ће у свом говору подвући да Русија и Кина представљају „изазов” за САД.

Биће то два дана након што се амерички државни секретар Ентони Блинкен у Пекингу буде сусрео с кинеским званичницима. Током ове службене посете две делегације ће се дотаћи бројних проблема који оптерећују кинеско-америчке односе.

Генерал Мајк Минихан, командант Ваздушних снага америчког ратног ваздухопловства, предвидео је да ће САД и Кина заратити због Тајвана 2025, објавио је недавно Ен-Би-Си њуз. Већ се води царински рат између две најјаче светске економије, које се такмиче и за превласт у производњи чипова и вештачке интелигенције, као и за првенство у Индопацифику.

Си-Ен-Ен преноси да вашингтонски званичници с властима у Манили договарају да, поред постојећих пет, отворе још четири америчке војне базе на Филипинима. Нове базе Пентагона у Јужном кинеском мору налазиће се 320 километара јужно од Тајвана.

Од руског напада на Украјину, у Вашингтону се све чешће прогнозира да ће Кина извршити инвазију на Тајван, над којим Пекинг нема контролу, али га сматра делом своје територије. Званична америчка политика према том делу света је „стратешка двосмисленост”, која подразумева да се вашингтонски функционери не одређују јасно, али је Бајден то променио изјавом да би послао војску да брани Тајван у случају кинеске инвазије.

Вашингтонска спољнополитичка и безбедносна елита верује да је Кина једина земља која би могла да угрози америчку економску и геополитичку превласт у свету. Као и администрација Доналда Трампа, и Бајденова влада је у жижу спољнополитичког и безбедносног интересовања ставила конфронтацију с великим силама, посебно с Кином. Бајден је предочио партнерима широм планете, а посебно трансатлантским савезницима, да очекује да се током кинеско-америчког обрачуна недвосмислено сврстају на америчку страну.

Иако Европска унија није одушевљена заоштравањем односа да не би угрозила економске везе с Пекингом, НАТО је 2021. ипак први пут означио Кину као „изазов за међународни поредак заснован на правилима” и као безбедносну претњу по Запад. Генерални секретар Северноатлантске алијансе Јенс Столтенберг нагласио је тада да Пекинг војно јача и оснажује нуклеарно наоружање.

„Кина нам се приближава, масовно инвестира у Африци и улаже у нашу критичну инфраструктуру”, казао је Столтенберг, подсећајући да Пекинг у оквиру иницијативе „Појас и пут” (нови пут свиле) кредитира и гради инфраструктуру и у појединим европским чланицама западног војног савеза.

Прошле године НАТО је отишао корак даље и у својој стратегији означио Кину као „системски изазов за трансатлантску безбедност”.

О значају који Америка придаје такмичењу с Пекингом сведочи и то што је с Великом Британијом и Аустралијом 2021. формирала нови безбедносни савез Аукус, који ће сузбијати кинески утицај у Југоисточној Азији. Трампова влада је повећавала тарифе на увоз кинеске робе, што је покренуло реципрочне мере и довело до трговинског рата. Упркос преговорима, царине су остале и за време Бајденове администрације.

Борба за доминацију води се и преко „Хуавеја”, којем је Вашингтон онемогућио да уводи 5Г мрежу у САД. Према објашњењу америчке владе, компанија из Шенжена представља сигурносну претњу јер би могла да надзире Американце за рачун кинеске владе. Трампова администрација је притискала и остале земље да откажу сарадњу с „Хуавејом”, док је, како сазнаје „Фајненшел тајмс”, Бела кућа ове недеље забранила америчким компанијама да извозе технологију поменутом кинеском ИТ гиганту.

Кад су се током епидемије вируса корона пореметили ланци снабдевања, постало је јасно колико су САД и Кина зависне од увоза чипова с Тајвана. Иако су и саме произвођачи полупроводника, без којих је незамисливо да функционише било шта – од телефона, преко аутомобила, до оружја – Америка и Кина заостају за Тајваном, далеко највећим произвођачем на свету. Могући сукоб на Тајвану подстакао је обе земље да убрзају развој домаће технологије на овом пољу, па је Бајденова администрација прошле године објавила да ће субвенционисати америчку производњу чипова са 52 милијарде долара.

Вашингтон је прошлог октобра забранио америчким компанијама да у Кину извозе технологију за производњу чипова, а сад је у то убедио и поједине савезнике. Како сазнаје „Волстрит џорнал”, и јапанска и холандска влада ускоро ће својим компанијама забранити извоз поменуте технологије у Кину.