Главна гатара Француске

Једног топлог мајског дана 1772. године, у Нормандији, у малом градићу Алансону, рођена је будућа главна видовњакиња Француске - Марија Ленорман, касније названа и Црна Марија.

Девојчица са црним коврџама већ са три године “прорекла” је како ће сутра падати киша као и да ће отац можда имати проблема у продавници. Њени родитељи, побожни католици, нису нису били одушевљени због ћеркиног интересовања за езотерију. Пошто је рођена са једни  раменом краћим од другог, кривим ногама и избуљеним очима били су уверени да неће моћи да се уда па су одлучили да је пошаљу у манастир. Ту је Марија почела да чита књиге из локалне библиотеке, од којих су многе биле посвећене тајном знању. У манастиру је Ленорман усавршила своје знање из нумерологије и астрологије а по повратку кући одраста преко ноћи. Маријин отац, наиме, умире и на њена плећа пада издржавање мајке и сестара. Да би некако прехранила породицу, девојка почиње да се бави прорицањем али јој клијенти катастрофално недостају. Због тога одлучује да се хитно пресели у Париз и уз подршку пријатељице оствари сопствени салон поред Луксембуршког парка где су време проводили најистакнутији становници престонице. Да би привукла посетиоце, назвала је салон “књижаром” а на улазу је поставила неколико полица са књигама о магији. Улазећи у лепо уређен бутик, гостима је понуђено да разговарају са госпођом Маријом Ленорман, а затим би дугим ходником били одведени у мрачну али укусно опремљену собу.

Причало се да она није била само талентована гатара, већ и бриљантна продавачица. Познато је да је Ленорман могла да прича о будућности без употребе било каквих импровизованих помагала, али једно је знала - било је важно да изгледа спектакуларно!

Стога је у њеној канцеларији  у полумраку стајао храстов сто са смарагдним зеленим столњаком а око њега су биле кристалне кугле, фигуре сазвежђа и други необични детаљи. Посетиоци су били опчињени атмосфером и самом мадмоазел - увек је изгледала елегантно, модерно и свеже.

Вест о новој гатари брзином светлости проширила се Паризом. Огромни редови на улазу, одушевљење и поштовање нових клијената учинили су чудо - Ленорманова је позвана на чајанку код Марије Антоанете.

Тамо у Версају, гатара је била видно нервозна јер је краљица јасно ставила до знања да је за њу оваква публика нешто попут забаве. Али, чувши краљичино питање каква је будућност чека, Ленорман је без размишљања одговорила:

“Ваше Величанство, чека вас гиљотина”.

“Не верујем! Одлази”, повикала је избезумљена краљица.

Након погубљења Марије Антоанете, чести посетиоци Ленорманове постали су револуционари Робеспијер, Сен Жист и Жан Пол Мара. Њима тројици је гатала гледајући им у руке.

“Господо, бићете издани и убијени насилном смрћу”, обавестила је тројицу револуционара.

“Ви ћете бити први”, најавила је Жан Полу и додала како ће Робеспијеру и Сан Жисту бити одрубљене главе.

Неколико месеци касније, Мара је убијен у својој кади, а годину дана касније Робеспјер и Сан Жист оптужени су за издају и погубљени.

Врхунац каријере Марије Ленорман било је саветовање Наполеона Бонапарте. Све је почело када је млади официр Бонапарте први пут посетио њен “бутик”. Обучен у једноставну униформу и огртач, замолио је гатару да му појасни шта кажу звезде. Марија је подигла своје бистре смеђе очи, погледала га и рекла:

“Младићу, чека те велика каријера, постаћеш цар!”

Након тога, цинични и егоцентрични официр постаје њен главни посетилац, а када је дошао на власт Ленорманова за кратко време постаје дворски гатара. Након предвиђања пораза француске војске у рату са Русима, протерана је из Париза.

Наполеон је био страховито бесан због њених предвиђања, а његова десна рука, маршал Бернадот, обећао је да ће му донети доказе да је Марија преварант. Прерушио се и заказао састанак са Ленорман након чега ју је позвао на вожњу бродом. Током пловидбе мадмоазел му је рекла:

“Ви сте маршал Бернадот и суђено вам је да постанете краљ”. Изненађени маршал је поскочио, чамац се преврнуо... Ленорман је однела струја а маршал је успео да исплива на обалу. Марија је чудом остала жива, шипка њеног корзета закачила се за пањ који је плутао реком а потом су је спасли рибари.

Бернадот јесте постао краљ Шведске познат под именом Карл XIV Јуан. У знак захвалности послао је Марији у изрезбареној кутији предиван прстен са аметистом.

Занимљиво је да је Марија Ленорман такође прорицала и руском цару Александру I, предвиђајући му дуг живот у случају абдикације. Уколико не напусти престо, рекла му је да ће умрети у страшним мукама и прилично брзо. Упркос језивом пророчанству, цар Александар је поклонио Марији дијамантски прстен. Седам

година касније, у новембру 1825. године, умро је од тифуса у Таганрогу. Прича се, међутим,  да је сахрањен царев двојник а  да је прави Александар I, верујући Маријиним предвиђањима, напустио престо и постао пустињак у Сибиру под именом Фјодор Кузмич.