Више од половине директора школа нема лиценцу

Потпуна збрка због смене директора ОШ „Доситеј Обрадовић” у Омољици око које се дигла велика прашина у јавности оголила је дубљи прoблем овдашње просвете – рупу у прописима или селективну примену закона, тако да је могуће да директор руководи школом пуна два мандата, дакле осам година, без лиценце, да просветни врх не располаже подацима о томе колико је у овом тренутку директора школа који нису положили овај испит, да нема тог прописа који онемогућава да директори који за свог мандата нису стекли лиценцу поново конкуришу и буду изабрани на ту позицију, а да ниједан није „излетео из фотеље” зато што није испунио законску обавезу да лиценцу стекне две године од ступања на директорску функцију. Обавеза да руководиоци школа имају положен испит за директора уведена је пре скоро две деценије – изменама и допунама ЗОСОВ-а 2004. године. Прописане обуке за директорске лиценце спроводе се тек последњих пет-шест година, а прва група директора је испит за лиценцу положила у децембру 2018. године, када је од 17 кандидата, петоро пало испит.

Према подацима које је за „Политику” сумирао Завод за унапређивање образовања и васпитања, који реализује обуке, те прописане програме усавршавања за директорску функцију у образовним установама од 2019. до 2022. године успешно је завршило укупно 1.630 полазника. Али, то не значи да су након тога, сви ти људи, као што би требало, у року од три месеца спровели истраживање и дошли до закључака и препорука за унапређивање образовно-васпитне праксе и истовремено, спремили портфолио с доказима о оствареним личним резултатима и претходном професионалном искуству. То су основни предуслови да би кандидати могли да поднесу захтев за полагање испита за лиценцу ресорном министарству, односно покрајинском секретаријату за образовање.

– У зависности од тога да ли је документација потпуна, након пријаве, испит се организује у року од 15 до 20 дана. Од 2018. до 2022. године испит за лиценцу за директоре на територији целе Србије положило je укупно 709 кандидата (187 у Војводини и 522 у осталим крајевима државе) – прецизирали су за наш лист у Министарству просвете. Према томе, од 1.630 директора који су прошли обуку ни половина још није завредела лиценцу.

– У циљу професионализације у области образовања и васпитања, повећани су захтеви у погледу компетентности директора и уведена је обавеза полагања испита за лиценцу, којим се проверава оспособљеност директора за руковођење радом установе. Обуке спроводи ЗУОВ на два начина: интерактивно у групи од највише 30 учесника и индивидуалним учењем на даљину. У одржавању обука нема застоја. Једини прекид био је током пандемије ковида 19 зато што је део обуке непосредан. Због ових ванредних околности, као олакшавајућа околност за директоре који су требали да полажу испит за лиценцу омогућено је кандидатима да, уместо да полажу испит за лиценцу у року од две године од дана постављења, то учине у року од две године од завршетка обуке – разјаснили су у Министарству просвете.

Тиме су индиректно одговорили на наше питање зашто Владимир Ристић, директор због чије се смене побунила Омољица, није раније разрешен функције иако ни по истеку другог мандата није стекао лиценцу. Званична документа која нам је Ристић доставио на увид, потврђују да је он на дужност директора у претходном мандату ступио 27. јануара 2019. године, те да је према томе требало да стекне лиценцу до Савиндана лане, али да је позив за обуку која је обавезна и претходи испиту за лиценцу добио 22. фебруара прошле године. Први дводневни део обуке похађао је у марту, затим и други онлајн део, који траје девет дана, а уверење о савладаности тог програма добио је 14. новембра 2022. године. Од тог датума, по правилу, предвиђено је да у року од три месеца спроведе истраживање и припреми портфолио, а рок да те предиспитне обавезе испуни истиче 13. фебруара ове године. Али кад се има у виду олакшица коју наводе из ресорног министарства, он уопште не мора да жури, има форе до новембра 2024. године да стекне лиценцу. Будући да поседовање лиценце није елиминациони услов за кандидате на конкурсу за директора школе, а да је већином гласова колектива и школског одбора Ристић реизабран као једини кандидат, и да испуњава све услове за ту функцију – зашто је уопште дошло до драме у омољичкој осмолетки. Она је почела протестима и бојкотом наставе, у другом чину постављен је нови в. д. директора и дан касније је дао отказ, баш кад је и градоначелник Панчева дошао у школу, па након разговора с родитељима ученика и запосленима оценио да је ипак Ристић најбоље решење за директорску функцију и предложио надлежнима да га именују за вршиоца дужности. Што је ближа завршници, то ова драма више личи на фарсу, јер да су представници локалне самоуправе заиста желели овакав епилог појавили би се на седници школског одбора и гласали за Ристића, и свега овога не би било. Притом, да локална самоуправа, било који градоначелник лично, предлаже просветном врху директора школе – ван је свих протокола. Директори образовних установа се, по закону, не бирају тако.