Државни посао добило 5.813 радника

Број запослених у јавном сектору повећан је прошле године за свега један одсто или 5.813 особа, онако како закон налаже. Тај проценат не може бити прекорачен ни ове године. После дужег периода забране запошљавања, изменама Закона о буџетском систему крајем 2020. омогућено је да институције могу да ангажују нове раднике до нивоа од 70 одсто оних који напуштају институцију или одлазе у пензију, док је дозвола комисије за одобравање новог запошљавања потребна уколико број новозапослених пређе 70 процената. Такође, постављен је и лимит од један одсто за повећање укупног броја запослених на неодређено време у односу на ниво с краја претходне године.

Постојећи систем запошљавања, којим руководи владина комисија за давање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава наставиће да функционише и током 2023. односно све док нови систем не буде у потпуности оперативан. У току је и израда електронског регистра запослених у јавном сектору „Искра”, који би требало да буде примењен током ове и наредне године. Суштина овог система је боље планирање, извршење и контрола расхода за плате запослених, већа отвореност и боље управљање људским ресурсима. Системом ће бити обухваћено више од 450.000 запослених у јавном сектору, а ван система ће остати само запослени у сектору одбране, безбедности унутрашњих послова и институције вишег и високог образовања. Из Фискалног савета потврђују да ће се бројем запослених у државном сектору и у 2023. управљати централизовано, преко забране запошљавања која је одавно требало да буде укинута и замењена новим систематизацијама.

– У постојећем буџетском оквиру није остављен простор за повећање фонда плата због новог запошљавања што сматрамо проблематичним из више разлога. Упоредне анализе показују да у државном сектору Србије, упркос прирасту броја запослених од пандемијске 2020. и даље ради, релативно посматрано, мање радника него у земљама централне и источне Европе (ЦИЕ). Наиме, код нас нешто више од седам на 100 становника, док се просек у ЦИЕ креће од осам на 100 становника до више од девет на 100 становника у зависности од узорка – наводе из Фискалног савета. Ово независно владино тело указује на мањак од око 3.000 радника у здравству, од 1.500 до 2.000 у Пореској управи, више од 1.000 у републичким инспекцијама, од 1.000 до 1.500 у министарству и другим органима у области заштите животне средине. Влада је крајем прошле године поново одложила увођење правичнијег система зарада у јавном сектору – рок је померен за 2025. Из Фискалног савета подсећају да је, још 2015. најављено да ће једнообразни платни разреди ступити на снагу за две године.

Због тога се у 2023. преносе неуједначености и неправедности система плата које се гомилају више од деценије уназад. Једна од њих је и та да запослени са високом стручном спремом на сложеним пословима у једном делу државног сектора имају ниже плате од запослених на једноставнијим пословима у другим. Такође, послови исте сложености у различитим сегментима јавног сектора плаћени су различито што је посебно изражено код генеричких послова који су најлакше упоредиви.

У општинама запослена само 43 службеника

Према подацима Републичког завода за статистику највише њих, 2.590 прошле године је запослено у државној администрацији, а 1.793 у здравству и социјалним службама. У државним јавним предузећима број запослених се повећао за 458 током прошле године, а у локалним јавним предузећима свега 156. Најмање је било запослених у општинским администрацијама – само 43. У државном образовању и култури број нових радника повећан је за 774 у току 2022. Од укупно 609.630 запослених у јавном сектору у 2022. њих 587.165 било је у радном односу, а 22.465 ван радног односа.

У јавним државним предузећима радило је 82.996 грађана, а у локалним јавним предузећима 60.122. У државној администрацији било је запослено 134.850, а у локалној администрацији 27.853. У здравству и социјали било је примљено нових 155.360 радника, а у образовању и култури 148.720.