Турска се залаже за реформе УН

Ан­ка­ра је по­бор­ник ко­ре­ни­тих ре­фор­ми си­сте­ма од­лу­чи­ва­ња у Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма по­што свет­ска ор­га­ни­за­ци­ја де­це­ни­ја­ма ни­је у ста­њу да ре­ши мно­ге иза­зо­ве ко­ји по­тре­са­ју пла­не­ту. На уда­ру кри­ти­ка на­шао се пре све­га Са­вет без­бед­но­сти, од­но­сно пет стал­них чла­но­ва тог те­ла ко­ји у овом те­лу кро­је суд­би­ну чо­ве­чан­ства она­ко ка­ко то њи­ма од­го­ва­ра.

„У по­след­ње вре­ме ин­сти­ту­ци­је свет­ског си­сте­ма су до­жи­ве­ле крах. Ује­ди­ње­не на­ци­је ни­су ис­пу­ни­ле сво­ју ми­си­ју. Јед­но­став­ни­је ре­че­но УН не зна­че мно­го ви­ше од обич­не кан­це­ла­ри­је у Њу­јор­ку, оне се не раз­ли­ку­ју мно­го ни од не­ког ка­фи­ћа у том аме­рич­ком гра­ду. Оне не­ма­ју ни­ка­кав ути­цај, не мо­гу да ре­ше ни­је­дан су­коб на све­ту, не мо­гу да за­у­ста­ве ни­јед­ну агре­си­ју, не мо­гу ни­јед­ном зло­чин­цу да ка­жу да је крив, да је зло­чи­нац. Оне су у по­след­ње вре­ме у ста­њу пот­пу­не бес­по­моћ­но­сти”, ре­као је без дла­ке на је­зи­ку Ну­ман Кур­тлу­маш, пред­сед­ник тур­ског пар­ла­мен­та, чи­ју из­ја­ву је пре­не­ла но­вин­ска аген­ци­ја Ана­до­ли­ја.

Ово те­шко упо­зо­ре­ње Тур­ске ни­је слу­чај­но. Оно сти­же у тре­нут­ку ка­да свет­ска ор­га­ни­за­ци­ја тре­ба да до­би­је но­вог ге­не­рал­ног се­кре­та­ра по­што Ан­то­ни­ју Гу­те­ре­су ис­ти­че ман­дат. Он је, на по­чет­ку, обе­ћа­вао ре­фор­ме, али оне су из­о­ста­ле, твр­де у Ан­ка­ри. Тур­ска се већ ду­же вре­ме за­ла­же за про­ме­не си­сте­ма УН ко­ји је, ка­ко се твр­ди, у ме­ђу­вре­ме­ну пре­га­зи­ло вре­ме. На уда­ру је пре све­га Са­вет без­бед­но­сти, од­но­сно пет стал­них чла­но­ва тог те­ла (САД, Ки­на, Ру­си­ја, Фран­цу­ска и Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја) ко­ји има­ју пра­во ве­та и мо­гу да бло­ки­ра­ју сва­ки пред­лог ко­ји им не од­го­ва­ра, од­но­сно њи­хо­вим са­ве­зни­ци­ма.

Кам­па­њу за ре­фор­ме си­сте­ма од­лу­чи­ва­ња у свет­ској ор­га­ни­за­ци­ји за­по­чео је још пре не­ко­ли­ко го­ди­на пред­сед­ник Ре­џеп Та­јип Ер­до­ган под ге­слом „свет је ве­ћи од пет” (стал­них чла­но­ва СБ). То по­твр­ђу­ју ору­жа­ни су­ко­би ко­ји се го­ди­на­ма по­вла­че у Га­зи и уоп­ште на Бли­ском ис­то­ку, у Укра­ји­ни, на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, мно­го ра­ни­је на Ки­пру и у Ко­ре­ји... Суд­би­на 197 зе­ма­ља, ко­ли­ко их има у све­ту, са­да за­ви­си од моћ­ни­ка ко­ји има­ју пра­во ве­та, док оста­лих де­сет чла­но­ва СБ са­мо ста­ти­ра­ју. Пред­сед­ник Тур­ске се за­ла­же за ко­ре­ни­ту ре­фор­му си­сте­ма од­лу­чи­ва­ња свет­ске ор­га­ни­за­ци­је, од­но­сно за огра­ни­че­ње овла­шће­ња СБ.

„Суд­би­на ско­ро 200 зе­ма­ља, ко­ли­ко их има у све­ту, са­да је у ру­ка­ма стал­них чла­но­ва СБ УН. Они ве­дре и обла­че” и кро­је и пре­кра­ја­ју суд­би­ну пла­не­те она­ко ка­ко то њи­ма од­го­ва­ра. Нео­п­ход­на је су­штин­ска ре­фор­ма си­сте­ма УН. Свет не мо­же да бу­де пре­пу­штен на ми­лост и не­ми­лост пет моћ­ни­ка у СБ, док дру­гих де­сет про­мен­љи­вих чла­но­ва тог те­ла са­мо ами­ну­ју. Суд­би­на 194 зе­мље, ко­ли­ко их са­да укуп­но има у ГС, у ру­ка­ма је јед­ног од пет моћ­ни­ка у СБ”, ис­ти­че пред­сед­ник Тур­ске.

Он је по­звао све др­жа­ве чла­ни­це УН да пре­ду­зму кон­крет­не ко­ра­ке ка­ко би УН опет има­ле ста­тус на­де чо­ве­чан­ства, као што су то би­ле ка­да су осно­ва­не 1945. го­ди­не на кра­ју Дру­гог свет­ског ра­та. У Ан­ка­ри сма­тра­ју да би тре­ба­ло оја­ча­ти уло­гу Ге­не­рал­не скуп­шти­не УН на ра­чун Са­ве­та без­бед­но­сти, од­но­сно пет стал­них чла­но­ва тог те­ла. То се илу­стру­је по­да­ци­ма: до­сад је за­хва­љу­ју­ћи ве­ту пет моћ­ни­ка бло­ки­ра­но 240 пред­ло­же­них ре­зо­лу­ци­ја, ка­ко би од­бра­ни­ли сво­је ин­те­ре­се или ин­те­ре­се зе­ма­ља ко­је по­ли­тич­ки по­др­жа­ва­ју.

По­бор­ни­ци ре­фор­ми си­сте­ма Ује­ди­ње­них на­ци­ја ука­зу­ју на мно­ге не­ло­гич­но­сти у ње­го­вој ор­га­ни­за­ци­ји: Афри­ка, ко­ја има ше­зде­сет др­жа­ва, не­ма ни­јед­ног стал­ног чла­на у СБ, од­но­сно пра­во ве­та. Исто је слу­чај и са Ју­жном Аме­ри­ком или Аустра­ли­јом. Тај ста­тус не­ма­ју ни ислам­ске зе­мље ко­јих у све­ту има 57. У њи­ма са­да жи­ви ми­ли­јар­ду и 800 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка. У Са­ве­ту без­бед­но­сти, као стал­ни чла­но­ви, ни­су за­сту­пље­не ни нај­мно­го­људ­ни­је зе­мље на пла­не­ти као што су Ин­ди­ја, Бра­зил, Ин­до­не­зи­ја. У Тур­ској се чу­ју иде­је да тре­ба раз­мо­три­ти мо­гућ­ност да се уки­не пра­во ве­та у Са­ве­ту без­бед­но­сти јер је то че­сто бло­ки­ра­ло рас­пра­ву о ре­ша­ва­њу мно­гих про­бле­ма. У том слу­ча­ју Ге­не­рал­на скуп­шти­на Ује­ди­ње­них на­ци­ја би тре­ба­ло да до­би­је ве­ћа овла­шће­ња у од­лу­чи­ва­њу при­ли­ком ре­ша­ва­ња кључ­них про­бле­ма на пла­не­ти. Пре­ма не­ким ини­ци­ја­ти­ва­ма ГС би тре­ба­ло да би­ра чла­но­ве Са­ве­та без­бед­но­сти ко­ји би у том слу­ча­ју био не­ка вр­ста вла­де свет­ске ор­га­ни­за­ци­је. Про­тив­ни­ци ре­фор­ми, ме­ђу­тим, стра­ху­ју да би ис­хи­тре­не и ра­ди­кал­не про­ме­не за ко­је се за­ла­жу по­је­ди­не зе­мље, мо­гле да угро­зе са­да­шњу ка­кву-та­кву рав­но­те­жу сна­га у ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма.