Хиљаду оболелих, епидемије – нема

Подгорица – Влада Црне Горе и Институт за јавно здравље, као једини меродавни, до јуче по подне нису прогласили епидемију на подручју Подгорице, иако се у јавности спекулисало да би то могло бити учињено због чињенице да се у протекла три дана медицинским установама у овом граду, према званичним поподацима, јавило више од хиљаду грађана који су имали веома изражене стомачне тегобе – повраћање, дијареју, бол у стомаку, повишену температуру, вртоглавицу и малаксалост.

Ове информације показују да је у граду у коме живи око двеста хиљада становника од, како лекари кажу, акутног гастроентероколитиса оболео сваки двестоти житељ, што је, према неким медицинским показатељима, сасвим довољно да држава прогласи епидемију. Ако се зна да се велики број оболелих уопште није јављао лекару, онда је број оболелих још већи.

Медицинске службе не говоре о томе да се слична болест појавила у другим црногорским градовима, па чак ни у онима из најближе околине Подгорице. Како нам је саопштио директор Дома здравља др Небојша Каварић, јуче је у овој установи прегледано мање пацијената са стомачним тегобама него претходних дана.

„Ситуација у свим домовима здравља је под контролом. Нема гужве, доктори уобичајено обављају своју дужност”, казао је Каварић.

Сличне податке је дао и Институт за јавно здравље који је у саопштењу за јавност навео да је јуче регистровано 27 оболеле деце и 87 одраслих са стомачним тегобама, те да ће прелиминарни резултати анализе воде и узорака столице оболелих бити познати у наредна два дана.
Према информацијама до којих је јуче „Политика” успела до дође, карактеристично је да се међу болеснима до сада није могла „повући константа”, јер су пацијенти долазили из различитих делова града, нису јели неку специфичну храну, а многи од њих нису пили воду из градског водова, која је међу првима означена као преносилац инфекције. Такво стање вероватно је навело и лекаре из Института за јавно здравље да најпре, док чекају резултате микробиолошких испитивања, посумњају на вирусно обољење.

У саопштењу које је потписао директор Института др Бобан Мугоша, емитованом прексиноћ на њиховом сајту, наведено је да је Дом здравља обавестио Центар за контролу и превенцију болести да је током викенда и у понедељак до 13 часова регистровано око 700 оболеле деце и око 130 одраслих особа „са симптомима акутног гастроентероколитиса, док број пацијената са блажим тегобама који се нису јавили здравственој служби за сада није познат”.

„Из Водовода смо добили информације да у протеклих недељу дана није било значајнијих испада у водоснабдевању, те да су редовне бактериолошке и хемијске контроле исправности воде, које су последњи пут урађене 18. августа, потврдиле исправност”, навео је Мугоша.
На Клиници за инфективне болести Клиничког центра од недеље је задржано 30 пацијената са стомачним тегобама, чије је здравствено стање било стабилно, док је у Ургентном центру, током минуле седмице, прегледано 65 пацијената, који су након примљене терапије упућени на кућно лечење.
Упркос сумњама на вирусну инфекцију, директор Ургентног центра др Владимир Добричанин, чија је установа у дане викенда прихватила највећи талас оболелих, није искључио ни могућност да је у питању бактеријско обољење.

„Врло је тешко утврдити да ли је уопште реч о вирусу или бактерији, а посебно о којим типовима је реч. Због тога ће се морати сачекати резултати испитивања на Институту за јавно здравље”, казао је Добричанин и додао да то може бити и бактерија, као на пример ешерихија коли, која често изазива овакве симптоме, тако да је за сада незахвално говорити о вирусу, бактерији или постојању епидемије”.
У Дечјој клиници, како је саопштено јавности, током викенда хоспитализовано је 19 деце са стомачним тегобама, док је у њиховој дневној болници прегледано 14 деце, која су упућена на кућно лечење.
Директорка Института за болести деце доцент др Весна Мирановић саопштила је да се током викенда број пацијената повећао, „а због тежине клиничке слике двоје деце упућено је на Одељење интензивне неге”. Она је истакла да се у случају појаве стомачних тегоба деци мора давати доста течности, искључиво дијетална храна која није богата мастима, кекс без путера, супа из кесице, кувани кромпир и шаргарепа, те прокувани пиринач.
Лекари такође саветују да се пацијенти са овим симптомима обавезно изолују, као и њихов прибор за јело и личну хигијену, да се просторија у којој бораве редовно проветрава, а грађанима препоручују да користе прокувану и флаширану воду, и да се након појаве првих симптома болести одмах јаве лекару.

Координатор изабраних доктора за одрасле у Дому здравља Подгорица др Новак Прашчевић, у изјави за наш лист, препоручио је да се, поред уобичајене дијеталне исхране и уношења течности, од лекова може користити „флонивин БС” и антипиретици за снижавање температуре.

– Пошто инфекције нису поштеђени ни хронични болесници, веома је важно да уз наше препоруке за лечење ове болести, редовно узимају сталну терапију, а уколико се деси да непосредно пошто је попију наступи повраћање, након петнаест минута поново треба да узму лекове – каже он.

Подсећамо да је уз ову болест у Црној Гори ове године регистрован и велики број деце оболеле од вирусног менингитиса, од којег је, по подацима Института за јавно здравље, до јуче оболело 187 малишана узраста од седам до четрнаест година. Највише оболелих – 98, регистровано је у Подгорици и Даниловграду.