Мочварна подручја нестају због загађења

Око 40 одсто свих врста животиња и биљака живи и размножава се у мочварним стаништима, а од њихове добробити зависи више од милијарду људи широм света. Међутим, скоро 90 одсто ових подручја је нестало до данашњег дана због загађења, климатских промена, исушивања, инвазивних врста, прекомерним коришћењем ресурса… Ово су подаци којим је јуче обележен Светски дан мочварних станишта.

– Остало је само седам година за постизање глобалних циљева Агенде 2030. Декада обнове екосистема 2021–2030 прилика је да се ови екосистеми, од виталног значаја за живот људи, а опет изузетно осетљиви на људски утицај, очувају и обнове. Сви они који су укључени у заштиту ових фрагилних екосистема и њихово одрживо коришћење позивају се да смање утицај на влажна подручја, спроводе едукацију и укључују се у активности заштите, и на локалном нивоу спроведу акције обнављања ових станишта – наводи се у саопштењу Министарства за заштиту животне средине. У Србији је проглашено једанаест влажних подручја од међународног значаја укупне површине веће од 120.000 хектара. Међу првима су проглашени Лудашко језеро и Обедска бара, потом Стари Бегеј – Царска бара, Слано копово, Лабудово окно, Пештерско поље, Власина, Горње Подунавље, Засавица и Ковиљско-петроварадински рит. А пре три године на ову листу доспело је и подручје Ђердап. Главна тема овогодишњег Светског дана мочварних станишта је ревитализација река. А управо је, како истиче WWF Aдрија, оживљавање одређених речних подручја у Европском Амазону резултат који ова светска организација за заштиту природе жели да постигне кроз нови пројекат, чија вредност износи скоро пет милиона евра.

А када је реч конкретно о Србији, у Специјалном резервату природе Горње подунавље биће рађено на конверзији из плантажа хибридне тополе у аутохтону хетерогену плавну шуму. Уз то, радиће се на истраживању како то подручје природно оживети.