Нова олимпијска Кина

Од извештача „Журнала”

Пекинг, 25. августа – Кад је потрошила милијарде долара и регрутовала милионе људи и Кина је знала да ствари код куће више неће бити исте. Међутим, желела је да покаже свету и друго лице и прихватила је ризик. Резултат су фантастичне, невероватно грандиозне Игре које не само да ће да утичу на следећа издања олимпијских игара већ и на најмногољуднију земљу на свету.

Петини светске популације представљене су олимпијске вредности на начин на који нису искусили раније. Кина се отворила према свету и свет је видео другачију, модерну, напредну и јаку Кину.

Две ствари су омогућиле да све оно што се догађало у претходних 16 дана надмаши раније организације и постави скоро немогућ задатак наследницима. У два сегмента Кина ће дуго остати недостижна – у средствима која су уложена и људима које је имала на располагању. Ни едно од питања која обично иду уз организацију олимпијских игара у Пекингу није било на дневном реду. Ствари као што су новац, организација, ниво подршке владе и ентузијазам домаћег становништва нису доведени у питање ни у једном тренутку.

Велелепни објекти, чија су изградња и адаптација коштале две милијарде долара, задивили су све и функционалношћу. Борилишта као што су „Птичје гнездо”, које је угостило атлетичаре или „Водена коцка” за пливачка такмичења одузимају дах по лепоти и архитектонским решењима. Не постоји борилиште на коме није испуњен невероватан стандард кад је реч о функционалности и комфору. На све се мислило: од лепоте која је задивила и размажени Запад, па до оних ситница као што су проред између седишта за новинаре.

Упркос киши и невремену сва такмичења су одржана у регуларним условима и без икаквих проблема. Информациони системи су беспрекорно функционисали. На свим борилиштима у свако доба у току самог такмичења или неколико минута после стизали су резултати и информације. Сви такмичари су из комфорног олимпијског села имали превоз који је радио без застоја.

Чак и сигурност која је била горуће питање за домаћина и која је максимално пооштрена није успорила или онемогућила кретање управо захваљујући иновацијама које су Кинези дали. Први пут су сигурносне провере акредитованих лица вршене у званичним хотелима пре уласка у шатлове и тако су избегнуте гужве и чекање на улазу у објекте.

На све се мислило, а кад Кинези мисле, онда мисле – на велико. Задивљујуће је како је Пекинг решио огромне проблеме са саобраћајем. Нови грандиозни аеродромски терминал који је саграђен за потребе Игара, али који ће остати као огромна инвестиција за будућност обезбедио је брз и неометан проток људи. Већ на самом доласку акредитациони процес је убрзан до максимума. Саграђене су нове траке аутопута, дорађен је метро, а за учесника Игара и званичнике ослобођене су олимпијске линије на које „цивилна“ возила нису згазила ни крајичком гуме.

Годинама је домаћин на све могуће начине долазио до информација како је све изгледало на претходним олимпијским играма и кад је сакупио довољно почео је да ради, онако како он мисли да је најбоље. Запад је био сумњичав не желећи да призна да све може другачије, али се преварио.

Домаћин је радио другачије, јер је то и могао. За разлику од остатка света има снагу којом може да достигне немогуће. У Пекингу је радило 1.700.000 волонтера. Од тога 100.000 на борилиштима, 400.000 у граду, милион у организацији и 200.000 навијача. Касније је додато још 550 који су користећи лаптопове, бежични интернет и слушалице ишли по граду да помогну волонтерима на улици да пруже бољу услугу гостима.

Поређења ради, у Сиднеју 2000. је било 47.000 волонтера, 2004. у Атини било их је 60.000. При том Пекинг је као нико до сад могао да изабере најбоље, јер се за 1,7 милиона места пријавило 2.070.000 заинтересованих.

Волонтери су у сваком тренутку били максимално услужни. Чак ни језичка баријера није их заустављала у жељи да изађу у сурет и најкомпликованијим захтевима. Насмејани и расположени, чак и онда кад су на ивици снаге, нису посустајали у обављању обавеза.

И полиција је бојила другачију слику Кине. Са осмехом су чували све посетиоце, а предрасуде су се топиле на фотографијама гостију са чуварима реда и закона насред трга Тјенанмен у близини Маовог маузолеја.

Игре су утицале и на САД. Још од пада Берлинског зида и распада Совјетског Савеза америчка доминација није била угрожена. Овог пута домаћин је и то срушио с низом осталих рекорда. Са рушењем старог светског спортског поретка и доминацијом Кине и Азије Америка се с правом пита да ли њен начин финансирања спорта може да издржи надируће снаге са Истока. На Играма је Кина показала да и у спорту може да парира Западу.

Новинари су углавном имали две притужбе на домаћина. Једна је везана за рестрикцију интернет-сајтова, а друга за недостатак места за одржавање протеста. У оба питања је домаћин направио корак напред.

-----------------------------------------------------------

Невероватна такмичења – невероватни резултати

 У Пекингу је учествовао рекордан број националних олимпијских комитета – 204.

Оборен је и рекорд по броју жена – око 45 процената учесника биле су даме

Оборена су 132 олимпијска и 43 светских рекорда. Чак 87 држава је уписано у листу освајача медаља

Први пут су до медаље стигли: Авганистан, Мауританија, Таџикистан и Того. Први пут су злато освојили спортисти из Бахреина, Монголије и Панаме. Прво појединачно злато освојила је Индија.

-----------------------------------------------------------

Најгледаније Игре

Игре у Пекингу су имале највише емитовања за највише људи у највише земаља. Прве су у историји са комплетним глобалним дигиталним преносом. Оборени су рекорди у гледаности у САД и Кини.

Оборен је рекорд у посетама интернет-сајтовима с олимпијским темама. Било је више од пет милиона посетилаца на сајту МОК-а, а већ прве недеље је превазиђена Атина.

Чак 16,5 милиона гледалаца у Африци, Азији и Средњем Истоку су пратили Игре преко МОК-овог дигиталног канала на „Ју тјубу“.

-----------------------------------------------------------

Незаборавни моменти

 Свечано отварање пружило је невероватан спектакл који је пратило 80 процената публике у Кини, 50 у САД и великим европским тржиштима. Фелпс је освојио осам злата, Болт је оборио три светска рекорда. Рускиња и Грузијка су се загрлиле на победничком постољу.