Nova olimpijska Kina

Od izveštača „Žurnala”

Peking, 25. avgusta – Kad je potrošila milijarde dolara i regrutovala milione ljudi i Kina je znala da stvari kod kuće više neće biti iste. Međutim, želela je da pokaže svetu i drugo lice i prihvatila je rizik. Rezultat su fantastične, neverovatno grandiozne Igre koje ne samo da će da utiču na sledeća izdanja olimpijskih igara već i na najmnogoljudniju zemlju na svetu.

Petini svetske populacije predstavljene su olimpijske vrednosti na način na koji nisu iskusili ranije. Kina se otvorila prema svetu i svet je video drugačiju, modernu, naprednu i jaku Kinu.

Dve stvari su omogućile da sve ono što se događalo u prethodnih 16 dana nadmaši ranije organizacije i postavi skoro nemoguć zadatak naslednicima. U dva segmenta Kina će dugo ostati nedostižna – u sredstvima koja su uložena i ljudima koje je imala na raspolaganju. Ni edno od pitanja koja obično idu uz organizaciju olimpijskih igara u Pekingu nije bilo na dnevnom redu. Stvari kao što su novac, organizacija, nivo podrške vlade i entuzijazam domaćeg stanovništva nisu dovedeni u pitanje ni u jednom trenutku.

Velelepni objekti, čija su izgradnja i adaptacija koštale dve milijarde dolara, zadivili su sve i funkcionalnošću. Borilišta kao što su „Ptičje gnezdo”, koje je ugostilo atletičare ili „Vodena kocka” za plivačka takmičenja oduzimaju dah po lepoti i arhitektonskim rešenjima. Ne postoji borilište na kome nije ispunjen neverovatan standard kad je reč o funkcionalnosti i komforu. Na sve se mislilo: od lepote koja je zadivila i razmaženi Zapad, pa do onih sitnica kao što su prored između sedišta za novinare.

Uprkos kiši i nevremenu sva takmičenja su održana u regularnim uslovima i bez ikakvih problema. Informacioni sistemi su besprekorno funkcionisali. Na svim borilištima u svako doba u toku samog takmičenja ili nekoliko minuta posle stizali su rezultati i informacije. Svi takmičari su iz komfornog olimpijskog sela imali prevoz koji je radio bez zastoja.

Čak i sigurnost koja je bila goruće pitanje za domaćina i koja je maksimalno pooštrena nije usporila ili onemogućila kretanje upravo zahvaljujući inovacijama koje su Kinezi dali. Prvi put su sigurnosne provere akreditovanih lica vršene u zvaničnim hotelima pre ulaska u šatlove i tako su izbegnute gužve i čekanje na ulazu u objekte.

Na sve se mislilo, a kad Kinezi misle, onda misle – na veliko. Zadivljujuće je kako je Peking rešio ogromne probleme sa saobraćajem. Novi grandiozni aerodromski terminal koji je sagrađen za potrebe Igara, ali koji će ostati kao ogromna investicija za budućnost obezbedio je brz i neometan protok ljudi. Već na samom dolasku akreditacioni proces je ubrzan do maksimuma. Sagrađene su nove trake autoputa, dorađen je metro, a za učesnika Igara i zvaničnike oslobođene su olimpijske linije na koje „civilna“ vozila nisu zgazila ni krajičkom gume.

Godinama je domaćin na sve moguće načine dolazio do informacija kako je sve izgledalo na prethodnim olimpijskim igrama i kad je sakupio dovoljno počeo je da radi, onako kako on misli da je najbolje. Zapad je bio sumnjičav ne želeći da prizna da sve može drugačije, ali se prevario.

Domaćin je radio drugačije, jer je to i mogao. Za razliku od ostatka sveta ima snagu kojom može da dostigne nemoguće. U Pekingu je radilo 1.700.000 volontera. Od toga 100.000 na borilištima, 400.000 u gradu, milion u organizaciji i 200.000 navijača. Kasnije je dodato još 550 koji su koristeći laptopove, bežični internet i slušalice išli po gradu da pomognu volonterima na ulici da pruže bolju uslugu gostima.

Poređenja radi, u Sidneju 2000. je bilo 47.000 volontera, 2004. u Atini bilo ih je 60.000. Pri tom Peking je kao niko do sad mogao da izabere najbolje, jer se za 1,7 miliona mesta prijavilo 2.070.000 zainteresovanih.

Volonteri su u svakom trenutku bili maksimalno uslužni. Čak ni jezička barijera nije ih zaustavljala u želji da izađu u suret i najkomplikovanijim zahtevima. Nasmejani i raspoloženi, čak i onda kad su na ivici snage, nisu posustajali u obavljanju obaveza.

I policija je bojila drugačiju sliku Kine. Sa osmehom su čuvali sve posetioce, a predrasude su se topile na fotografijama gostiju sa čuvarima reda i zakona nasred trga Tjenanmen u blizini Maovog mauzoleja.

Igre su uticale i na SAD. Još od pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza američka dominacija nije bila ugrožena. Ovog puta domaćin je i to srušio s nizom ostalih rekorda. Sa rušenjem starog svetskog sportskog poretka i dominacijom Kine i Azije Amerika se s pravom pita da li njen način finansiranja sporta može da izdrži nadiruće snage sa Istoka. Na Igrama je Kina pokazala da i u sportu može da parira Zapadu.

Novinari su uglavnom imali dve pritužbe na domaćina. Jedna je vezana za restrikciju internet-sajtova, a druga za nedostatak mesta za održavanje protesta. U oba pitanja je domaćin napravio korak napred.

-----------------------------------------------------------

Neverovatna takmičenja – neverovatni rezultati

 U Pekingu je učestvovao rekordan broj nacionalnih olimpijskih komiteta – 204.

Oboren je i rekord po broju žena – oko 45 procenata učesnika bile su dame

Oborena su 132 olimpijska i 43 svetskih rekorda. Čak 87 država je upisano u listu osvajača medalja

Prvi put su do medalje stigli: Avganistan, Mauritanija, Tadžikistan i Togo. Prvi put su zlato osvojili sportisti iz Bahreina, Mongolije i Paname. Prvo pojedinačno zlato osvojila je Indija.

-----------------------------------------------------------

Najgledanije Igre

Igre u Pekingu su imale najviše emitovanja za najviše ljudi u najviše zemalja. Prve su u istoriji sa kompletnim globalnim digitalnim prenosom. Oboreni su rekordi u gledanosti u SAD i Kini.

Oboren je rekord u posetama internet-sajtovima s olimpijskim temama. Bilo je više od pet miliona posetilaca na sajtu MOK-a, a već prve nedelje je prevaziđena Atina.

Čak 16,5 miliona gledalaca u Africi, Aziji i Srednjem Istoku su pratili Igre preko MOK-ovog digitalnog kanala na „Ju tjubu“.

-----------------------------------------------------------

Nezaboravni momenti

 Svečano otvaranje pružilo je neverovatan spektakl koji je pratilo 80 procenata publike u Kini, 50 u SAD i velikim evropskim tržištima. Felps je osvojio osam zlata, Bolt je oborio tri svetska rekorda. Ruskinja i Gruzijka su se zagrlile na pobedničkom postolju.