Враћање дуга славном нобеловцу

Вишеград – Навршава се 115 година од рођења Иве Андрића који је својим богатим књижевним делом овековечио бурно време, људе и догађаје, понајвише у Вишеграду и Травнику.

У књигама рођених цркве Светог Ивана Крститеља у Травнику, под редним бројем 70, записано је да је 9. октобра 1892. године рођен Иван, син Антуна Андрића, подворника, и Катарине Андрић, рођене Пејић. Будући велики писац родио се, дакле, у Травнику стицајем околности, док му је мајка боравила у гостима код родбине. Без оца, сарајевског кујунџије, остао је као двогодишњи дечак.

Суочена са беспарицом, Катарина Андрић свога јединца даје на чување мужевљевој сестри Ани и њеном мужу Ивану Матковшику у Вишеград, у малу варош на обалама Дрине и Рзава која ће, више него иједно друго место, обележити његово књижевно стваралаштво.

Тако Иво Андрић у Вишеграду завршава основну школу. Као дечак, по повратку из школе, свакодневно се дивио витким стубовима каменог здања ћуприје на Дрини, ослушкујући приче старих Вишеграђана о бурним временима њене градње и догађаја с њом у вези.

Потом се враћа мајци у Сарајево, где 1903. године уписује Велику гимназију, најстарију босанскохерцеговачку средњу школу.

Без сваке сумње, школовање и дечачко одушевљење каменим мостом Мехмед-паше Соколовића оставило је дубоког трага у његовом каснијем плодоносном бављењу књижевношћу.

У својим делима, посебно роману "На Дрини ћуприја", Иво Андрић је Вишеград извукао из провинцијске просечности, што је без сваке сумње одиграло значајну улогу и код овогодишњег одлучивања да се ово камено здање, које навршава 430 година од градње, уврсти на престижну листу светске баштине Унеска.

Само по себи, намеће се питање да ли се Вишеград на адекватан начин одужио свом нобеловцу?

У Народној библиотеци која носи његово име уређена је спомен-соба њему у част. И вишеградска средња школа носи његово име, а средином сваке године организује се културна манифестација "Вишеградска стаза", док поред ћуприје на Дрини доминира Андрићев споменик од белог мермера.

У граду Андрићеве младости већ годинама траје безуспешна преписка са садашњим власницима око откупа његове приватне куће, коју је наследио од тече и тетке, а коју је седамдесетих година прошлога века поклонио општини, као додатни простор Дома културе који се тада градио.

И уместо да то претворе у музеј, тадашње вишеградске власти су Андрићеву кућу једноставно продале!

Тако се у недоглед продужава исправљање својевремене административне грешке, због које су културни ствараоци у граду на Дрини годинама ускраћени за кутак погодан за организовање различитих манифестација. 

Вишеграђани су пропустили још једну прилику да у склопу старе основне школе, којом је касније газдовало трговинско предузеће, административно и власнички издвоје учионицу у којој се школовао славни нобеловац. Због тога је, приликом приватизације предузећа "Вишеградпромет" и ова учионица продата у пакету Пословном факултету Универзитета "Синергија" из Бијељине.

Срећом, менаџмент овог универзитета показао је спремност да се поменута учионица ипак уреди, због чега су вишеградски културни радници, пре свих сликар Хаџи Бранко Никитовић, покренули иницијативу о оснивању Андрићеве спомен-учионице. Идеју је подржала и општина Вишеград, од које се очекује да финансира овај пројекат.

Иако се ради о малој музеолошкој поставци, уколико се реализује, биће то значајан искорак у враћању дуга славном нобеловцу.