Среда, 22.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
НАКОН РАСПИСИВАЊА ПЕТИХ ВАНРЕДНИХ ИЗБОРА У БУГАРСКОЈ ЗА ДВЕ ГОДИНЕ

Хоће ли бити довољно папира за изборне листиће

Организација гласања коштаће нас 12 милиона лева, неће више бити поноћног бројања гласова, каже за „Политику” Росица Матева, портпарол и заменица председника Централне изборне комисије
Хоће ли бити довољно папира за изборне листиће
Нове машине за гласање уведене су од избора прошлог октобра (Фото: М.Рајков и ЦИК Бугарске)

Специјално за „Политику”

Софија – Иако је ванредне изборе у Бугарској могао да закаже и за 26 март, јер је то најранији могући датум, председник Румен Радев је одлучио да се они ипак одрже 2. априла. Разлог за такав потез је потреба да се произведу довољне количине папира с посебном заштитом за гласачке машинске листиће уведене последњом изменом изборног закона. Наиме, крајем прошле године ГЕРБ-ДПС-БСП (коју још зову и хартија коалиција) одлучила је не само да врати папирне листиће, већ и да гласачке машине (нешто налик банкоматима који ће бити постављени на изборним местима и на којима ће такође моћи да се гласа, уз класично гласање на папирним листама) претвори у штампаче за другу врсту папирног листића. Након гласања на оваквим машинама, бирачу ће изаћи потврда о томе да је остварио своје бирачко право. У овом тренутку, главни проблем с којим се суочава организација избора је обезбеђивање обе врсте листића, које штампа Бугарска народна банка.

„Избори ће нас коштати 12 милиона лева, нема проблема с организацијом, неће више бити поноћног бројања гласачких листића, Бугарска народна банка ће испоручити ролне за апарате како је планирано”, каже за „Политику” Росица Матева, портпарол и заменица председника Централне изборне комисије.

Она подсећа да су за две године ово већ пети избори. Последњи пут Бугари су изашли на биралишта у октобру прошле године.

„Постоје неки изазови као резултат измене Изборног закона – неке активности морају бити другачије организоване, али ми ћемо се снаћи”, категорична је Росица Матева.

Другим својим указом, Радев је фактички поново именовао нову-стару владу Галаба Донева, која и формално функционише од јуче. Оваква одлука уследила је због тога што три највеће политичке групе у дубоко подељеној Народној скупштини нису успеле да нађу заједнички језик за одрживу коалициону владу после последњих ванредних избора, одржаних у октобру прошле године. Састав кабинета је исти, само је министра културе Велислава Минекова заменио диригент Најден Тодоров. Ово је једина промена у Савету министара, упркос критикама протеклих месеци на рачун осталих чланова владе.

„Очекиван је крај овог парламента”, рекао је шеф 48. бугарске скупштине Вежди Рашидов. „У политици те дочекују цвећем, а испраћају камењем. Знам да ће свако од нас платити ову цену, али морамо да сачувамо своје снове, потиснемо страсти, заборавимо на рачуне и размислимо шта је остало иза нас”, рекао је он.

У свом последњем говору са скупштинске говорнице, шефица групе ГЕРБ-СДС Десислава Атанасова подсетила је на покушај формирања редовне владе на челу с професором Николајем Габровским. „Недостајало је политичке храбрости да се преузме одговорност за вођење земље”, поручила је Атанасова. Она је нагласила да „без ГЕРБ-а нема излаза из политичке кризе”.

„Овај парламент ће остати упамћен као парламент на папиру. Променама у Изборном законику су законом легитимисане злоупотребе”, рекао је лидер странке Настави промену Андреј Гјуров. „Морамо да поставимо циљеве, да знамо куда идемо и који су кораци до њих”, додао је он.

„Не можемо да будемо равнодушни према још једном неуспеху у решавању политичке кризе. Наша новија историја не памти овакву кризу. Истовремено, на њу можемо гледати и као на прилику да извучемо неке поуке и направимо прави избор на том путу”, рекао је Мустафа Карадаји, лидер ДПС-а, политичке странке коју подржавају углавном етнички Турци и друге мањине у Бугарској.

Костадин Костадинов, лидер Партије Вазраждане, дефинисао је предстојеће изборе као нову шансу за Бугарску. „Поздрављамо могућност петог поправног испита. Ова Народна скупштина усвојила је две значајне одлуке – поновно преговарање у сектору енергетике, као и јасно стајање иза националне ствари и заштите бугарског народа у Северној Македонији”, рекао је он.

Према речима лидера социјалиста Корнелије Нинове, криза у Украјини је један од разлога за изостанак дијалога. „Други проблем је подела између оних који хоће промене и оних који желе да задрже статус кво. Неки нису разумели да не можете да будете у два парламента и да кажете да сте се променили”, истакла је она.

„Политичке снаге морају да схвате да се земља налази у тренутку кад је парламентарна република суспендована и остављена у рушевинама”, прокоментарисао је Христо Иванов из странке Демократска Бугарска.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.