Пре­ра­ђи­вач­ка ин­ду­стри­ја ус­по­ри­ла

Ин­ду­стриј­ска про­из­вод­ња је 2022. би­ла у плу­су и има­ла је раст од 1,8 од­сто, али тај раст је „ву­кло” ру­дар­ство док је пре­ра­ђи­вач­ка ус­по­ри­ла, ка­же за „По­ли­ти­ку” Бо­јан Ста­нић, по­моћ­ник ди­рек­то­ра Сек­то­ра за стра­те­шке ана­ли­зе При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма екс­пло­а­та­ци­ја ру­да ра­сла је од 22 до 23 про­цен­та у 2022. у од­но­су на 2021, а пре­ра­ђи­вач­ка ин­ду­стри­ја све­га 1,5 од­сто.

– За­бри­ња­ва то што у по­след­ња че­ти­ри ме­се­ца про­шле го­ди­не има­мо пад пре­ра­ђи­вач­ке ин­ду­стри­је. Ру­дар­ство у БДП-у уче­ству­је два од­сто, а уче­шће пре­ра­ђи­вач­ке ин­ду­стри­је је 13 про­це­на­та. Бит­но је на­гла­си­ти да пре­ра­ђи­вач­ка ин­ду­стри­ја па­да због успо­ра­ва­ња европ­ске при­вре­де ко­ја је глав­но тр­жи­ште за на­ше про­из­во­де.

Ве­ро­ват­но ће и ове го­ди­не би­ти та­ква си­ту­а­ци­ја да има­мо ма­њу ак­тив­ност у пр­вој по­ло­ви­ни го­ди­не што се ти­че ин­ду­стриј­ске про­из­вод­ње и из­во­за, а да у дру­гом по­лу­го­ди­шту кре­не бла­ги опра­вак с об­зи­ром на то да се пре­ма из­ве­шта­ју ММФ оче­ку­је да се иде ка ви­шим сто­па­ма ра­ста у 2024 – на­во­ди Ста­нић.

Чи­ње­ни­ца је да ин­ду­стриј­ску про­из­вод­њу ву­че ру­дар­ство, ко­је је скоп­ча­но са еко­ло­шким про­бле­ми­ма, а ви­ша фа­за пре­ра­де јед­но­став­но гу­би у струк­ту­ри про­из­вод­ње и из­во­за што не од­го­ва­ра на­шем спољ­но­тр­го­вин­ском де­фи­ци­ту. Он је про­шле го­ди­не био 11,4 ми­ли­јар­де евра углав­ном због по­ску­пље­ња енер­ге­на­та, али и због ра­ста свих уво­зних про­из­во­да од ко­јих је Ср­би­ја за­ви­сна што је би­ло по­сле­ди­ца ин­фла­ци­је.

Ста­нић на­по­ми­ње да су хе­миј­ска и ме­тал­ска ин­ду­стри­ја осно­ви­ца на­шег из­во­за ме­ђу­тим у окви­ру тих де­лат­но­сти Ср­би­ја има ни­жу фа­зу пре­ра­де.

– Има­ју­ћи у ви­ду си­ту­а­ци­ју у Евро­пи са кри­зом ви­ше су по­го­ђе­не оне де­лат­но­сти ко­је има­ју ви­шу фа­зу пре­ра­де, са­мим тим то не би тре­ба­ло да има ве­ћи удар на из­воз Ср­би­је у овој го­ди­ни – сма­тра Ста­нић.

У ја­ну­ар­ском бро­ју бил­те­на „Ма­кро­е­ко­ном­ске ана­ли­зе и трен­до­ви” об­ја­вље­на је ана­ли­за „Да ли је 2023. го­ди­на ре­це­си­је” у ко­јој се на­во­ди да ће европ­ска ин­ду­стри­ја би­ти нај­ве­ћа жр­тва су­ко­ба у Укра­ји­ни, енер­гет­ске кри­зе и ин­фла­ци­је. Про­из­вод­ња ме­та­ла и хе­миј­ска ин­ду­стри­ја по сво­јој при­ро­ди енер­гет­ски нај­ин­тен­зив­ни­ја, из­два­ја­ју се као нај­ве­ћи гу­бит­ни­ци.

Про­цес то­пље­ња и пре­ра­де ме­та­ла зах­те­ва огром­не ко­ли­чи­не енер­ги­је (нај­ви­ше га­са), што за­јед­но са опа­да­ју­ћим це­на­ма ме­та­ла на свет­ском тр­жи­шту до­во­ди до дра­стич­ног па­да про­фи­та­бил­но­сти ових сек­то­ра.

У Ср­би­ји је та­ко­ђе за­бе­ле­жен не­га­ти­ван тренд, про­из­вод­ња основ­них ме­та­ла по­ка­зу­је пад од око 15 од­сто у пе­ри­о­ду ја­ну­ар–но­вем­бар 2022, а про­из­вод­ња хе­ми­ка­ли­ја пет од­сто. Из­у­зет­но не­про­фи­та­би­лан би­знис мо­дел у ме­тал­ној и хе­миј­ској ин­ду­стри­ји при­мо­рао је кор­по­ра­ци­је да сма­њу­ју про­из­вод­њу или чак за­тва­ра­ју по­го­не.

Ако би се та­ква си­ту­а­ци­ја про­лон­ги­ра­ла, европ­ске ком­па­ни­је би из­гу­би­ле свој део тр­жи­шта у све­ту и њи­хо­во ме­сто би нај­ве­ро­ват­ни­је за­у­зе­ла Ки­на. Да­кле, реч је о сред­њо­роч­ном или чак ду­го­роч­ном гу­бит­ку за цео кон­ти­нент.