Pre­ra­đi­vač­ka in­du­stri­ja us­po­ri­la

In­du­strij­ska pro­iz­vod­nja je 2022. bi­la u plu­su i ima­la je rast od 1,8 od­sto, ali taj rast je „vu­klo” ru­dar­stvo dok je pre­ra­đi­vač­ka us­po­ri­la, ka­že za „Po­li­ti­ku” Bo­jan Sta­nić, po­moć­nik di­rek­to­ra Sek­to­ra za stra­te­ške ana­li­ze Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma eks­plo­a­ta­ci­ja ru­da ra­sla je od 22 do 23 pro­cen­ta u 2022. u od­no­su na 2021, a pre­ra­đi­vač­ka in­du­stri­ja sve­ga 1,5 od­sto.

– Za­bri­nja­va to što u po­sled­nja če­ti­ri me­se­ca pro­šle go­di­ne ima­mo pad pre­ra­đi­vač­ke in­du­stri­je. Ru­dar­stvo u BDP-u uče­stvu­je dva od­sto, a uče­šće pre­ra­đi­vač­ke in­du­stri­je je 13 pro­ce­na­ta. Bit­no je na­gla­si­ti da pre­ra­đi­vač­ka in­du­stri­ja pa­da zbog uspo­ra­va­nja evrop­ske pri­vre­de ko­ja je glav­no tr­ži­šte za na­še pro­iz­vo­de.

Ve­ro­vat­no će i ove go­di­ne bi­ti ta­kva si­tu­a­ci­ja da ima­mo ma­nju ak­tiv­nost u pr­voj po­lo­vi­ni go­di­ne što se ti­če in­du­strij­ske pro­iz­vod­nje i iz­vo­za, a da u dru­gom po­lu­go­di­štu kre­ne bla­gi opra­vak s ob­zi­rom na to da se pre­ma iz­ve­šta­ju MMF oče­ku­je da se ide ka vi­šim sto­pa­ma ra­sta u 2024 – na­vo­di Sta­nić.

Či­nje­ni­ca je da in­du­strij­sku pro­iz­vod­nju vu­če ru­dar­stvo, ko­je je skop­ča­no sa eko­lo­škim pro­ble­mi­ma, a vi­ša fa­za pre­ra­de jed­no­stav­no gu­bi u struk­tu­ri pro­iz­vod­nje i iz­vo­za što ne od­go­va­ra na­šem spolj­no­tr­go­vin­skom de­fi­ci­tu. On je pro­šle go­di­ne bio 11,4 mi­li­jar­de evra uglav­nom zbog po­sku­plje­nja ener­ge­na­ta, ali i zbog ra­sta svih uvo­znih pro­iz­vo­da od ko­jih je Sr­bi­ja za­vi­sna što je bi­lo po­sle­di­ca in­fla­ci­je.

Sta­nić na­po­mi­nje da su he­mij­ska i me­tal­ska in­du­stri­ja osno­vi­ca na­šeg iz­vo­za me­đu­tim u okvi­ru tih de­lat­no­sti Sr­bi­ja ima ni­žu fa­zu pre­ra­de.

– Ima­ju­ći u vi­du si­tu­a­ci­ju u Evro­pi sa kri­zom vi­še su po­go­đe­ne one de­lat­no­sti ko­je ima­ju vi­šu fa­zu pre­ra­de, sa­mim tim to ne bi tre­ba­lo da ima ve­ći udar na iz­voz Sr­bi­je u ovoj go­di­ni – sma­tra Sta­nić.

U ja­nu­ar­skom bro­ju bil­te­na „Ma­kro­e­ko­nom­ske ana­li­ze i tren­do­vi” ob­ja­vlje­na je ana­li­za „Da li je 2023. go­di­na re­ce­si­je” u ko­joj se na­vo­di da će evrop­ska in­du­stri­ja bi­ti naj­ve­ća žr­tva su­ko­ba u Ukra­ji­ni, ener­get­ske kri­ze i in­fla­ci­je. Pro­iz­vod­nja me­ta­la i he­mij­ska in­du­stri­ja po svo­joj pri­ro­di ener­get­ski naj­in­ten­ziv­ni­ja, iz­dva­ja­ju se kao naj­ve­ći gu­bit­ni­ci.

Pro­ces to­plje­nja i pre­ra­de me­ta­la zah­te­va ogrom­ne ko­li­či­ne ener­gi­je (naj­vi­še ga­sa), što za­jed­no sa opa­da­ju­ćim ce­na­ma me­ta­la na svet­skom tr­ži­štu do­vo­di do dra­stič­nog pa­da pro­fi­ta­bil­no­sti ovih sek­to­ra.

U Sr­bi­ji je ta­ko­đe za­be­le­žen ne­ga­ti­van trend, pro­iz­vod­nja osnov­nih me­ta­la po­ka­zu­je pad od oko 15 od­sto u pe­ri­o­du ja­nu­ar–no­vem­bar 2022, a pro­iz­vod­nja he­mi­ka­li­ja pet od­sto. Iz­u­zet­no ne­pro­fi­ta­bi­lan bi­znis mo­del u me­tal­noj i he­mij­skoj in­du­stri­ji pri­mo­rao je kor­po­ra­ci­je da sma­nju­ju pro­iz­vod­nju ili čak za­tva­ra­ju po­go­ne.

Ako bi se ta­kva si­tu­a­ci­ja pro­lon­gi­ra­la, evrop­ske kom­pa­ni­je bi iz­gu­bi­le svoj deo tr­ži­šta u sve­tu i nji­ho­vo me­sto bi naj­ve­ro­vat­ni­je za­u­ze­la Ki­na. Da­kle, reč je o sred­njo­roč­nom ili čak du­go­roč­nom gu­bit­ku za ceo kon­ti­nent.