Јужни ток чека Србију

Да ли се Србија заиста политички коцка са Русијом, односно „Гаспромом” око ратификације нафтно-гасног споразума у нашој скупштини, због чега би је могао заобићи гасовод Јужни ток. Онако како је то пре неколико дана најавио и Томислав Николић, заменик председника Српске радикалне странке, који је до тог закључка, наводно, дошао после разговора са руским амбасадором у Београду Александром Конузином. Није ли, ипак, само реч о руском притиску да се што пре парафира гасно-нафтни аранжман са Србијом? У амбасади Русије јуче то „Политици” нису могли да потврде.

Упитана да ли је руски амбасадор Александар Конузин заиста најавио могућност да Јужни ток, уместо преко Србије, скрене ка Румунији, Аљона Кудравцева, аташе за штампу амбасаде Русије, рекла је јуче за „Политику” да то не зна јер није присуствовала разговорима. На додатно питање да ли је због тежине ове изјаве Николића амбасада Русије у међувремену, ипак, реаговала Аљона каже „да не може да помогне”.

Каква је, одиста, судбина Јужног тока и да ли се нашој земљи заиста може омаћи овако важан посао? То „Политици” јуче није могао да потврди ни Андреј Хрипунов, шеф руске трговинске коморе, додајући да у разговоре није био укључен, па је најбоље да информацију потражимо у амбасади.

Никола Папак, саветник потпредседника владе Млађана Динкића, уверен је, међутим, да је реч о спекулацијама, не желећи превише да коментарише изјаве Томислава Николића. Извесно је да ће гасни аранжман са Русијом бити ратификован у Скупштини, каже Папак, додајући да ће студија изводљивости показати праву трасу Јужног тока – куда ће цеви бити положене, колика је његова пропусна моћ, односно да ли је реч о краку или магистралном гасоводу. Тај посао требало би да се обави до краја ове године.

Упитан да ли инсистирање министра Динкића на новој тржишној процени вредности НИС-а може да угрози цео аранжман, Папак каже да је то лоша порука коју шаље опозиција. Споразум би, по њему, у Скупштини већ био ратификован да опозиција није опструирала њен рад.

– Економски и енергетски интерес је да Јужни ток пређе преко Србије, као што је у интересу земље да се добије што већа цена за НИС. Братство и пријатељство Русије и Србије, о ком се толико прича, сада треба да се потврди на делу – категоричан је Папак.

Градња гасовода Јужни ток суштински мења позицију Србије, каже Саша Илић, директор „Србијагаса”, који је са Дмитријем Медведевом, председником Русије, у јануару у Србији потписао гасни споразум. Уколико се на такав начин реши проблем снабдевања природним гасом, да кроз Србију пролази гасовод чији капацитет надмашује минимално четири пута тренутну потрошњу гаса у нашој земљи, добија се пре свега сигурност у снабдевању у наредних 20–30 година. 

– Планирани капацитет гасовода од 10 милијарди кубика је нешто што заиста обезбеђује стабилност функционисања енергетског система државе и то дугорочно, а да при том доноси значајне приходе од транзита. То је историјска шанса Србије и била би непроцењива штета уколико бисмо је изгубили. Убеђен сам да ће све ипак ићи како је и планирано, јер последњи контакти са руским партнером иду управо у том смеру. Овај пројекат има апсолутну подршку владе, а ми ћемо с наше стране радити све – каже Илић.

Предстоји решавање многих проблема, пре свега имовинско-правних, финансијских, комерцијалних, потребно је, додаје он, савладати и техничке проблеме, поставити трасу, обезбедити извођаче радова и адекватну опрему, све то до 2014. године. То је заиста веома амбициозан рок, истиче Илић.

Ма како се тумачила невољност руске амбасаде у Београду да не коментарише наводну измену трасе гасовода, извесно је да, од када се говори о градњи Јужног тока, није било помена да би он могао проћи преко територије Румуније. За наше источне суседе увек је била извеснија градња „Набука”, конкурентног гасовода Јужном току, чију градњу планира званична Америка. Градњом оба ова гасовода у потпуности би биле задовољене потребе за гасом и јужне и источне Европе. Србија би у случају да изгуби посао са Русијом, уколико буде на то приморана, могла да се прикључи „Набуку”, али цевоводом који би ишао преко Румуније.  

Русија, иначе, има интерес да гасификује Македонију и да шири мрежу гасовода у Албанију, јужну Србију и на Косово.

Упућени у цео проблем, међутим, страхују да би Србија уколико се питање гасно-нафтног аранжмана ускоро не реши могла да буде доведена у ситуацију да гас плаћа дупло скупље. Ако се у овом часу за 1.000 кубика Русима плаћа 380 долара, цена би могла ићи и на 700 долара, што би крајње потрошаче у Србији, без алтернативе, скупо коштало.

-----------------------------------------------------------

Спреман Банатски Двор

Саша Илић, директор „Србијагаса”, каже да наредне зиме потрошачи који се греју на гас не би требало да брину јер ће снабдевање бити уредно. После 25 година почеће да ради и прво наше подземно складиште гаса – Банатски Двор. До краја лета очекује се убацивање око 100 милиона кубика гаса, који ће омогућити стабилност у снабдевању тим енергентом у најкритичнијим данима.