На српској земљи у Федерацији Босне и Херцеговине изграђено девет џамија

Сарајево – Када је у јуну 2021. године, на основу пресуде  Европског суда за људска права у Стразбуру, измештена Црква Усековања главе Светог Јована Крститеља са имања Фате Оловић у Коневић Пољу код Братунца, бошњачка политичка елита је то окарактерисала као „победу правде”. Тадашњи заменик председавајућег Представничког дома парламента БиХ  Денис Звиздић, који је у то време био члан СДА, чак је позвао институције на свим нивоима да дан рушења православне богомоље, саграђене 1998. године, уврсте у календар обележавања датума и догађаја као „дан сећања на успешну борбу за правду и истину”.

Звиздићу и његовом тадашњем партијском колеги Рамизу Салкићу, који је  православну богомољу у Коњевић Пољу представљао као „симбол српске агресије  и репресије”, није ни пало на памет да кажу да право на  „успешну борбу за правду и истину” имају и  протерани Срби на чијем имању, које су  наследили од предака и које је и дан-данас у њиховом власништву, су саграђене џамије. Према евиденцији Одбора за заштиту права Срба  у Федерацији БиХ,  на узурпираној  српској земљи, у различитим деловима тог ентитета,  подигнуто  је  чак девет џамија.

Међу онима који су доживели да му отму земљу и да  у његовом дворишту, у непосредној близини темеља куће које више нема јер је срушена 1992. године, саграде џамију је и Владо Ђерић из села  Ноћајевићи у општини  Кладањ. Он је избегао у Зворник где и данас живи. За њега, као и све друге Србе који имају исти проблем, нема правде, нити ће је бити.

„Борио сам се годинама, искористио сам све правне могућности, али  све је то било узалуд. На крају је пресуђено у корист друге стране, односно  општине која је, на захтев меџлиса Исламске заједнице и  одобрила изградњу џамије на мом имању. Правде нема за Србе, а има је за Бошњаке, у шта смо се могли уверити и на примеру уклањања наше цркве у Коњевић Пољу. Тада су на бошњачку страну стали и многи из међународне заједнице које, очито, не занима обесправљеност и мука Срба протераних с подручја данашње Федерације БиХ”, рекао је Ђерић за „Политику”.

Председник Удружења радника и инвалида рада избеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа сматра да „џамије изграђене  на српској бесправно одузетој земљи морају бити уклоњене  по угледу на рушење православне цркве у Коњевић Пољу”. На исти  начин размишља и Миле Марчета, председник Удружења  протераних грађана општине Дрвар.

У изјави за Срну, Марчета је навео да протерани Срби морају, „након утврђивања стварног стања на терену,  покренути поступак враћања бесправно одузете имовине и измештања  џамија по угледу на рушење православне  цркве у Коњевић Пољу на земљишту Фате Орловић”.

Осим џамије на земљи Владе Ђерића у кладањским Ноћајевићима, муслиманске богомоље бесправно су саграђене  на српској земљи и у месту Здена покрај Санског Моста, у мостарском насељу Врапчићи, Крижевићима код Олова и у Раковици код Сарајева. Чувена џамија краља Фахда у сарајевском насељу Алипашино Поље,  коју је  непосредно након завршетка ратних сукоба у БиХ саградила Саудијска Арабија, као  и она у суседном насељу Мојмило, такође су никле   на земљишту српске породице Млађен.