Брисел покреће глобалну „дизел-кризу”

Амбиција Брисела да смањи енергетске приходе „агресора на Украјину” јача је од свих берзанских сигнала у последњих 11 месеци, који указују да ће „рампа” Европске уније извозу руских нафтних деривата изазвати глобалну кризу далеко сложенију него претходна забрана за трговину сибирским барелима.

„Европска унија не зна у шта уводи светско тржиште нафтних деривата одлуком да стави ’рампу’ на увоз руског дизела: несташице су изгледне, као и нови скок цене. Дизел није само тема Европе, већ глобална”. Овим речима шефови три водеће светске фирме које тргују нафтним дериватима („Витол”, „Гунвор” и „Трафигура”) упозорили су 22. марта прошле године учеснике Глобалног самита о стратешким сировинама у Лозани, у организацији лондонског „Фајненшал тајмса”. Почетком августа, Дејвид Век, главни економиста компаније „Вортекса”, која се бави глобалним праћењем танкерске пловидбе, имао је озбиљну дилему поводом одлуке ЕУ да од 5. фебруара себи уведе забрану увоза руских деривата и с њом нови режим контроле њихове прераде за извоз у трећим земљама. „Питам се да ли ће Европљани успети у потпуности да спроведу најављену забрану увоза дизела”, изјавио је.

Почетком фебруара амерички магазин „Форбс” изнео је процену да ће „забрана ЕУ за руски дизел подстаћи превирања на глобалном тржишту горива”. Бриселски портал „Еврактив” потврдио је у петак ове недоумице: „ЕУ забрана увоза нафтних деривата из Русије, укључујући и дизел и керозин, пореметиће глобалне токове када у недељу буде ступила на снагу и могла би Москви да наштети више од ембарга на сирову нафту.”

Шта год да на берзама енергената мисле, Европска унија себи уводи забрану увоза руских нафтних деривата, и уз њу, нови правилник о „подобности” петро-прерађевина произведених, на пример, у Турској или у Индији а намењених извозу у ЕУ. У преводу: мешање руског дизела „негде” у свету с неруским еквивалентом не уклања његово првобитно порекло, док рецимо прерада уралске нафте у дизел „тамо негде” ствара нови производ, указују нове смернице ЕУ.

Како ће Брисел надаље утврђивати порекло дизела на обради на страном терену, загонетка је. У сваком случају, ЕУ ће већ од овог пролећа морати обилно да набавља тај „потенцијално мутни дизел” из рафинерија на другим крајевима света: од САД, преко Блиског истока до Персијског залива. Између осталог и зато што је ЕУ због пандемије и радикалне климатске агенде на свом терену „ставила браву” на низ домаћих рафинерија које су збирно прерађивале око милион барела нафте дневно.

Увоз дизела, керозина, бензина или уља за грејање одавно је егзистенцијална нужда енергетски зависне ЕУ, а Русија је годинама била њен кључни ослонац на том пољу. Почетком 2022. Русија је дневно производила око 10 милиона барела сирове нафте, 960.000 барела нафтних деривата и око 340.000 барела ЛНГ-а. Збирно, Европа је у то време две трећине увезених енергената намиривала источно од Урала, наводе подаци Међународне агенције за енергију (ИАЕ).

„Специјална војна операција” Русије у Украјини изазвала је раскид ових енергетских спона. Пред крај прошле године, ЕУ је зависност од руског дизела са 50 одсто (у време лањског избијања украјинског сукоба) снизила на 27 одсто. Од прошле јесени, кад је најављен датум „дизел-рампе”, европски трговци руским дизелом и нафтним дериватима покуповали су унапред огромне количине тих стратешких погонских горива пореклом из Сибира. Тако је у новембру увоз руских петро-деривата за складиштење на кључној оси Антверпен–Ротердам–Амстердам скочио за 126 одсто у односу на октобар, наводи „Еврактив”. Руски дизел је у новембру чинио 44 одсто укупног увоза тог моторног горива у ЕУ (у октобру 39 одсто). Упоредо, порастао је и увоз дизела у ЕУ из САД: са 34.000 барела дневно у јануару 2022. на 237.000 барела прошлог месеца, као и са Истока.

Док Брисел истиче како су набављене довољне количине дизела за „текући период”, берзански посленици питају се где ће од 5. фебруара и по којој цени (што удаљенија рафинерија, то већи трошкови превоза, на пример) набављати замену за око 500.000 барела руског дизела дневно, истиче амерички „Форбс”.

Коме ће Русија продавати дизел и друге нафтне деривате, такође је берзанска дилема. Тим поводом видљиви су и неки нови апетити.

„Турска је у децембру 2022. увезла 213.000 барела руског дизела, што је највећа количина, макар од 2016. У јануару је тај увоз био други највећи у историји. Истовремено и Мароко је нагло повећао набавке”, пренео је Блумберг.

У случају „дизел-рампе” Брисел се у вези с још нечим озбиљно премишља. Наиме, до петка, 3. фебруара, после подне, ЕУ још није била истакла највишу цену за коју ће у скорој будућности куповати неруски дизел. И то баш у тренутку када тражња дизела у Кини изгледа да поново почиње да расте.