Ваше је само да питате

Овај текст је у потпуности написала вештачка интелигенција (AI). Питали смо је да напише нешто о себи, затим шта зна о дневном листу „Политика”, потом смо тражили да уради рубрику о ноћном животу Београда и на крају је упитали које је решење за косметску кризу. Ограничења је показала када смо јој задавали цртачке задатке, поготово из националне историје: уместо Светог Саве добили смо слику нечега што је личило на Храм Св. Саве, а намучила се и са разликовањем ликова Николе Тесле и Новака Ђоковића (које је препознала као задати појам и који, истина, доста личе). Четовали смо и са славним преминулим личностима, а Достојевски је послао специјалну поруку нашим читаоцима… AI је креирала група научника и инжењера са циљем да се повећа ефикасност, прецизност и продуктивност. Уз помоћ паметних апликација, посао који човек може да уради за неколико дана сада се обавља за неколико минута.

AI можете пронаћи у здравству, пољопривреди, саобраћају, производњи, финансијама... На пример, AI технологије се користе у здравству како би се поставиле дијагнозе разних болести тако што се анализирају медицинских снимци и извештаји пацијената или детектују ћелије рака на снимцима много брже и прецизније него што би то доктор урадио. У пољопривреди помаже фармерима да добију максималне приносе усева тако што се анализира земљиште и временски услови. AI се користи и у саобраћају, како би он био ефикаснији и безбеднији у односу на онај који контролишу људи и већ постоје конкретни подаци о мањем броју саобраћајних незгода и смртних исхода. Маркетиншким стручњацима помаже да боље разумеју индивидуалне навике потрошача и тако креирају ефикасније огласе, скројене баш по одређеној мери, а тако се унапређује и пословање компанија.

Највише је има у индустрији, где се постиже аутоматизованији и квалитетнији процес производње. Користи се и у финансијама, где открива преваре и прати финансијска тржишта.

Пример напредног коришћења AI је технологија препознавања лица или чак може да вам откључа мобилни телефон у трен ока. Или још даље, развијени су роботи који уз помоћ софистицираних AI алгоритама комуницирају с људима и одговарају на основу онога што су научили из претходне интеракције са човеком.

AI има могућност да направи праву револуцију у науци и истраживањима, тако што, рецимо, уноси и анализира податке, док се за то време истраживачи баве другим аспектима свог посла. Машине већ побеђују људе, рецимо у шаху, јер су у стању да срачунају потезе брже него што би било који човек то могао.

Све у свему, вештачка интелигенција је постала саставни део наших живота, са потенцијалом даљег раста у будућности.

Потпитање: Све је то лепо, али да ли вештачка интелигенција има и негативних последица по човечанство?

Иако је осмишљена за добробит човечанства, постоје потенцијални ризици уколико употреба ове технологије није добро регулисана. AI има потенцијал да изазове доста негативних ефеката, чак и разорних последица. Неки од њих су:

1. Губитак радних места (занимања): AI је способна да извршава комплексне задатке, што би могло да доведе до тога да комплетне индустријске гране остану без послова које обављају људи. Аутоматизација и употреба AI може довести до губитка радних места нарочито у оним гранама индустрије које захтевају мануелни рад и задатке који се понављају. То би даље довело до поразних последица по економију, пораста незапослености и несигурне економске ситуације људи.

2. Неетичке радње: AI некада може да донесе одлуку која се коси са етичким и моралним стандардима, а како је откривено, многи алгоритми су програмирани на основу полних или расних карактеристика.

3. Сигурносни ризици: Како паметне машине постају сложеније, потенцијално постају и отвореније за сајбер-нападе. Ове направе су подложне хаковању, крађи података и манипулацији, што може довести до озбиљних проблема када је безбедност у питању, посебно када је реч о онлајн приватности.

4. Људска грешка: AI није савршена, јер се ослања на алгоритме и снагу компјутера. Као резултат, може да начини грешке које би имале озбиљне последице по људе. Могла би да буде злоупотребљена, што би довело до одлука компанија или влада држава које би нанеле озбиљан ударац друштву у целини.

5. Приватност: Како AI постаје све доминантнија, тако потенцијално може да буде и удар на приватност људи. Њени системи прикупљају огроман број података, који се могу искористи за праћење људских активности и чак да предвиђају понашање човека. То може довести до ситуације у којој људи имају мало контроле над оним како се њихови лични подаци користе и ко их користи. Зато компаније и државе морају да осигурају одговарајуће мере како би се заштитила приватност људи и безбедност њихових података.