Опозиција поклонила пенал властима

Критика на рачун власти је пожељна. Веома често може да буде лековита. Да је среће па да Србија заиста има опозицију од чије критике се власт тресе и која саму власт тера да буде боља. Но, није Србија те среће.

Најпре, нимало не желим да ово писаније неко оцени кроз мој положај припадника владајуће странке. Тврдим да сам у многим сегментима и сам већа опозиција од целокупне наше опозиције, јер садашња власт којој и сам припадам заслужује обиље критика и врло се често не либим да их упутим. Понекад се запитам због чега је опозиција толико слаба, јер реално има материјала да критикује власт и да понуди нешто боље. Уместо тога, они вуку потезе који ме подстичу да размишљам на тему да можда они заиста раде за власт. Све оно што су учинили прошле недеље у Скупштини Србије, поред немерљиве штете коју су нанели држави, превасходно су себе срозали и то ничим изазвани.

Дакле, тема је била изузетно неповољна по власт. И то не само садашњу већ и по сваку прошлу, а биће и по неку будућу. Косово и Метохија је врућ кромпир за сваку власт. Што би се рекло, опозиција је имала пенал ситуацију. Уместо да су тај пенал искористили тако што би показали разумевање за ужасно тежак положај Србије, посебно у околностима за сада још увек званично непроглашеног светског рата, али који се де факто води на простору Украјине између Русије и НАТО-а, можда чак и себе понудили да буду од користи, јер ако си опозиција власти, ниси опозиција држави, те да на крају свега понуде алтернативна решења у односу на ово што власт данас чини, они су изабрали да лудују са суманутим перформансима желећи на тај начин да буду примећени. Потпуно одсуство здравог разума.

Да ли је то због одсуства идеје која би могла алтернативно да се понуди или је то истинска незрелост, тек онај циркус који су безразложно направили личио је као када у шеснаестерцу из чиста мира играш руком и поклониш противнику пенал. Баш то су ти људи учинили. Од ситуације где су они имали пенал, дошли су до тога да заправо пенал поклањају Вучићу је тај пенал у стилу Марадоне искористио. Било је помало и тужно посматрати како их преводи жедне преко воде и попут професора их учи шта је то држава и одговорно вођење државе. Чак и они екстремни Вучићеви противници морали су да поклекну и да кажу – еј, направио их је пајацима. Додуше, да будемо искрени, Вучићу то није било ни на крај памети, али су се они сами наместили. Кључ свега је био када им је рекао – не пристајем да Косово уђе у УН и нећу да признам независност Косова. Тада их је издувао као балон, јер идеја са којом су они дошли да га прикажу као велеиздајника, а да они себи пришију епитете врхунских патриота, тог момента се распала као јогурт на сунцу. У недостатку идеје шта даље, прибегли су најгорој опцији да изазивају инцидент како би били примећени. Урадили су баш оно што је Вучић једва дочекао да преокрене ситуацију и да им по ко зна који пут покаже колико везе са животом немају по питању бављења озбиљном политиком.

Озбиљна опозиција увек мора да има алтернативни програм који ће понудити после сваке критике коју упути према властима. Дакле, ако власт нешто лоше чини у вези са Косовом и Метохијом, посебно ако вуче неке потезе који би могли да миришу на евентуално прихватање, рецимо француско-немачког плана, онда се критика упути и уз критику понуди решење. То је кључ да би те народ прихватио да си озбиљан. Шта нам је опозиција понудила као решење? Ништа. Само су тражили да се прекину сви преговори, да сваком одбрусимо у лице шта имамо и ту је крај. Када их питаш, па добро и шта онда? Онда настане мук. Када их питаш шта ћемо ако се стране компаније повуку или ако нам се прекине доток инвестиција, такође мук. Где ће људи да раде, да зараде плату, како да прехрањују породице… Увек мук. Е, видите, све док је мук и све док нудиш неодговорност, а не решење, не можеш да победиш Вучића, јер за разлику од свих њих они живе од политике, а Вучић за политику. То је озбиљна разлика која Вучићу даје предност на сваким изборима и која кандидује његову политику да буде са тако снажним поверењем међу људима. Људи траже решење, а опозиција га не нуди. То је кључ њихове пропасти.

Народни посланик