Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мрави могу да нањуше канцер

Мрави могу да нањуше канцер
(Pixabay)

Ако је веровати последњим истраживањима, једног дана мрави би могли да помогну у спасавању живота делујући као јефтини био-детектори. Њихово снажно чуло мириса омогућава да разликују суптилне молекуларне разлике у биолошким узорцима за које би нам иначе била потребна скупа опрема за откривање.

„Мрави показују потенцијал да постану брз, ефикасан, јефтин и неинвазиван алат за откривање тумора код људи”, пишу у свом раду Баптисте Пикуерет са Сорбоне, преноси Science alert.

Рак је и даље водећи узрок смрти са више од 19 милиона нових случајева у 2020. години. Да би статистика била другачија, познато је да што се рак открије раније, веће су шансе да се пацијенти опораве. Зато су истраживачи узели у разматрање какву помоћ можемо имати од мишева, паса, да виде да ли овај процес може бити приступачнији. Пикуерет и тим су сада ставили мраве на тест. Они су условили 35 свиленкастих мрава да повежу здрав мишји урин са наградом за шећер и воду и још 35 да повежу мирис урина мишева који носе туморе рака код људи.

Било је потребно само три тренинга да мрави разликују мирисе. Иначе, ови мрави су познати по брзом учењу и задржавању памћења; могу се тестирати девет пута без награде пре него што њихови одговори почну да бледе. У својој претходној студији, истраживачи су открили да мрави могу разликовати узорке канцерогених и здравих ћелија и различите типове ћелија рака.

Једном обучени, мрави су проводили око 20 одсто више времена у близини циљаног мириса од других, тражећи ту слатку награду и успутно дајући јасан и тачан сигнал о присуству или одсуству рака дојке у урину миша. Хемијска анализа је потврдила да се што је тумор рака већи, мириси су различитији. Ипак, мрави нису показали разлику у својој способности да открију присуство малих тумора у поређењу са великим туморима код мишева.

„Ограничење наше студије је да мириси које смо користили можда не представљају широку разноликост мириса рака који постоје у природи”, наводе истраживачи не кријући да су ово ипак охрабрујући резултати киоји иду у правцу што боље превенције и дијагностике рака код људи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.