Преминуо је Ћиро Блажевић

Након дуже и тешке болести, само два дана пре него што би напунио 88 година, преминуо је Мирослав Ћиро Блажевић. Он се од 2011. године борио са карциномом, и више пута је здравствене изазове успео да преброди. Легендарни тренер је преминуо јутрос у болници.  Тамо је пребачен синоћ, након што му је позлило.

Блажевић је недавно виђен у шетњи Загребом и тада се видело да га је борба са болешћу изморила. Једно од његових последњих обраћања било је у децембру када је добио награду за допринос развоју спортске културе и друштвене толеранције.

- Окупили сте се у великом броју и указали сте ми велику част. Али, ово је моје последње обраћање јавности. Готово је. Нема више. Адио Ћиро. Бројим задње дане, свестан сам тога, рекао је тада Ћиро Блажевић.

Мирослав је рођен 10. фебруара у Травнику 1935. године, у сиромашној породици, са шесторо деце. Надимак Ћиро добио је као петогидишњак, на једној забави. Од малих ногу је волео спорт и прво је почео да се бави скијашким трчањем. Са 15 година наступио је на републичком такмичењу Босне и Херцеговине, на Јахорини. На државном првенству 1952. године, на Похорју, постао је победник у конкуренцији млађих омладинаца. Истовремено је почео да се бави фудбалом и почиње да игра за Братство из Тавника. Војску је служио у Чачку, када је војни рок трајао 24 месеца. Након селидбе у Загреб почиње да игра за Динамо. Носио је дресове Локомотиве, Ријеке, Сарајева, Сиона…

Активну играчку каријеру је завршио У Швајцарској 1966. године. Био је први странац, селектор фудбалске репрезентације те земље.  

Преузео је Ријеку 1979. године и довео је до четрвртфинала Купа победника купова против Јувентуса. Годину дана касније сео је на клупу Динама, који је водио чак четири пута. Са Динамом је освојио првенство Југославије 1982. године. Једно време водио је Грасхоперс, ПАОК и Приштину. Био је и селектор репрезентације Хрватске.  

Ћиро је од 1961. године био у браку са Зденком Ђорђевић. Добили су троје деце, ћерке Барбару и Катарину и сина Мирослава. Многи на простору бивше Југославије и шире, звали су га тренером свих тренера.