Почела обнова бивше зграде Беобанке

Од зграде је остао само огољени скелет, али на њеним вишим спратовима ври, као и у подножју, на Зеленом венцу. Мајстори постављају металне шипке између пода и плафона, а само један од њих јуче, око подне, одмарао се и сунчао на првом нивоу. Испод њега, у приземљу здања некадашње Беобанке, гомиле шута, испред објекта мањи багер и контејнери, а капија главног улаза на градилиште широм је отворена тако да се звуци брусилице јасније разазнају и на једној од саобраћајно најоптерећенијих тачака престонице.

Обнова вишеспратнице за коју је одобрење за извођење реконструкцијe, адаптацију и санацију објекта пре месец дана издало Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре биће окончана 31. јула следеће године, подаци су на градилишној табли истакнутој на огради према Улици Зелени венац. На тој личној карти сваког места на којем се гради види се да је извођач радова „Марера констракшн” из Краљева која је део „Марера” групације.

Инвеститор је „Бранков бизнис центар”, новосадска компанија у власништву „Асторије пропертиз” која је пре две године од „Штатверка” купила четрнаестоспратницу од 10.500 квадратних метара на углу улица Царице Милице и Бранкове, односно улице Зелени венац од којих ће се 8.000 квадрата, када здање буде преуређено, издавати. Идејни пројекат будућег „Бранков бизнис центра” потписује београдски студио „Фолић архитектс”. У реновирање здања пропале српске банке „Бранков бизнис центар” уложиће 20 милиона евра.

Велике планове за тај солитер имао је и „Штатверк” за који се својевремено тврдило да је београдски огранак пројектантске куће основане у Штутгарту. Он је пре седам година од града за 4,25 милиона евра купио здање некадашње Беобанке. „Штатверкове” идеје о преуређењу биле су готово бајковите – зелени солитер на Зеленом венцу. Као што то обично бива у бајкама, реалност их демантује тако да се „Штатверкови” предлози никад нису остварили, а зашто је та фирма одустала од пројекта – ни данас није познато.

Некадашње пословно седиште „Енергопројекта” саграђено је пре 63 године. Пројектовала га је Милица Штерић и за то добила Седмојулску годишњу награду за архитектуру.