Не предвиђам рецесију Србији

У овој години, уколико не дође до неких непредвиђених ванредних околности, реално је очекивати да ће привреда Србије остварити раст између 1,5 и два одсто. Другим речима не предвиђам рецесионе тенденције, упркос опасностима, које долазе као последица неповољне конјунктуре у Европској унији. Поменути раст биће мањи од раста глобалне привреде и нешто већи од очекиваног раста еврозоне. Да би се остварио неопходно је да ниво инвестиција не буде мањи од 22 одсто бруто домаћег производа (БДП), а то значи да Влада Србије не треба да штеди на економски продуктивним капиталним инвестицијама, каже за „Политику” Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије, удружења које сваке године већ три деценије организује Копаоник бизнис форум.

Колико би држава требало да уложи?

Било би добро да државно улагање буде на нивоу остварења из претходне године (седам одсто БДП-а), а да, при томе, остваримо прилив страних инвестиција од, такође приближно седам одсто БДП-а. Остаје да се надамо да ће недостајући део инвестиција бити обезбеђен домаћим приватним улагањима, које из године у годину стагнирају у портфељу укупних инвестиција.

Да ли можемо да очекујемо смиривање инфлације у овој години?

Паралелно са битком за инвестиције, напори Народне банке Србије (НБС) и, посебно, Владе Србије, треба да буду усмерени ка заустављању инфлације те њено превођење у силазну путању. НБС је на време заоштрила монетарну политику, остаје да влада води фискално одговорнију политику, а неке назнаке говоре томе у прилог. Раст од 1,5 до два одсто неће смањити развојни јаз између Србије и земаља ЕУ, али ово су ванредна времена и околности. У дугом року Србија мора да настави са реформама како би обезбедила знатније стопе раста од пет и више процената у дужем континуираном периоду.

Како достићи раст од пет одсто?

Постоји седам системских регија где су неопходни видљиви реформски захвати, кључне су две: образовање и развој људског капитала, као и унапређење услова пословања. У времену економије засноване на знању, образовање је критичан фактор развоја државе и друштва. Наш образовни систем је поприлично разорен и не даје солидну основу за оптимистичку пројекцију раста. Друга регија односи се на изградњу јаких и независних институција које регулишу тржиште, али и гарантују правну сигурност. Једнака и јасна правила за све. Чини ми се да се ту крије кључни разлог за стагнацију домаћих приватних инвестиција данас.

Да ли креатори економске политике чују и уважавају оно што им сваке године, већ три деценије са Копаоник бизнис форума, поручују представници бизниса и академске заједнице?

Ове године славимо јубилеј – тридесет година Копаоник бизнис форума. Форум је одавно постао најзначајнији конференцијски догађај у нашој земљи и читавом региону – место сусрета, пословног повезивања и дијалога. У протеклих тридесет година на Копаоник бизнис форуму било је више од 15.000 учесника, одржано је око 450 сесија са, приближно 3.000 панелиста. Временом, поруке са форума добијале су на својој тежини. Навешћу само један пример који је знатно допринео формулисању адекватне политике Владе Србије. Реч је о јасном ставу и препоруци у вези са краткорочном фискалном консолидацијом. Након почетка светске економске кризе 2008, концепт штедње (насупрот тада доминантном концепту подстицаја потрошње) управо је формулисан на форуму, али, на жалост, он бива примењен тек од 2015. Данас смо заговорници наставка структурних реформи, без којих се тешко могу очекивати високе стопе раста привреде наше земље у дужем периоду.

Шта је главна тема овогодишњег скупа, који ће бити одржан почетком марта и какве поруке се могу очекивати?

Централна тема овогодишњег сусрета је „Отпорност економије у неизвесним временима”. Очекујем да ће се кључне поруке односити на јасан став о наставку ЕУ интеграција, убрзању структурних реформи, одговорној фискалној политици, као и унапређењу услова привређивања кроз јачање независних институција.

Уколико би Србија одбила план ЕУ за Косово, да ли је оправдан стах да ће страни инвеститори у том случају напустити нашу земљу?

Најпре да констатујемо да данас Србија две трећине своје спољнотрговинске активности обавља са земљама ЕУ, а када се томе дода и наш регион, готово 80 одсто. У сличном проценту у структури страних инвестиција учествује ЕУ. Другим речима, било какво заговарање другачијег политичког и економског курса Србије може довести до несагледивих негативних последица по нашу земљу и становништво. Тај страх је сасвим оправдан, а у прилог томе треба подсетити на брзину којом су страни инвеститори напустили Русију у прошлој години. Све развијене земље имају своје националне агенције за осигурање извоза и инвестиција, те би сигнал за повећање ризика улагања код нас значио и повлачење инвеститора из садашњих и будућих инвестиционих пројеката.

Да ли очекујете да ће ЕУ напустити концепт слободног тржишта и кренути стопама САД и Кине, које субвенционишу одређене привредне гране?

Концепт слободног тржишта и либералне економије какав познајемо у теорији, одавно не функционише ни у једној западној капиталистичкој привреди. ЕУ је конгломерат 27 држава, где свака појединачно има различиту фискалну политику, уз придржавање неких основних принципа, какви су на пример Мастришка правила која се односе на висину фискалног дефицита и јавног дуга. Чак се и ту већина земаља не придржава овог правила, поготово кад је реч о висини јавног дуга у односу на бруто домаћи производ. Све земље ЕУ индустријским политикама доприносе реализацији стратегије развоја, која је опредељена усвајањем низа стратешких докумената. Одавно већина земаља субвенционише инвестиције у стратешки важне привредне гране, с тим да се то односи и на домаће и на иностране инвеститоре. Код слабије развијених земаља већи пондер се даје страним инвестицијама.

Да ли ће највеће светске привреде избећи рецесију?

Сведоци смо да последњих неколико месеци стране финансијске институције објављују различите прогнозе. Тако је Међународни монетарни фонд (ММФ) у октобру тврдио да ће раст светске економије бити на нивоу од 2,5 одсто, да су шансе да раст буде око два одсто мале, те да је вероватноћа за такав сценарио свега 25 процената. Недавно је, међутим, Светска банка објавила песимистичку пројекцију светског раста од 1,7 одсто. Према готово свим анализама највеће шансе за рецесију имају САД, због изразито рестриктивне монетарне политике Федералних резерви, а у Европи Немачка и Италија, као и делимично Француска, због превасходно проблема у снабдевању енергентима, као и још неуспостављеним глобалним ланцима снабдевања, покиданим услед пандемије.

Како тумачите поруку Кристалине Георгијеве, извршне директорке ММФ-а, са недавно одржаног Давоса која каже: „Економска ситуација је мање лоша него што смо се бојали пре неколико месеци, али мање лоше не значи да је добро?”

Овај благи оптимизам је последица неочекивано добрих резултата привреде еврозоне на крају прошле године. Поменути раст узрокован је дејством више позитивних фактора: пад цене енергената, посебно, природног гаса, напуштање зеро ковид политике у Кини брже него што се очекивало, смањење инфлације ефикаснијим темпом од претходно прогнозираног. То ће свакако окуражити Европску централну банку да у наредном периоду настави са ригидном монетарном политиком, пошто се показало да подизање референтне каматне стопе нема очекивани дестимулишући утицај на раст, као и на подизање цена обвезница земаља ЕУ, а посебно Италије. Вероватно ће Немачка и Италија у првом кварталу ове године ући у техничку рецесију, која ће бити пролазног карактера, тако да ће у целини узев и ове земље у 2023. имати благи позитивни раст. Иначе, већ се сада са разумном сигурношћу може прогнозирати да ће инфлација у еврозони падати бржим темпом, да се на крају године, како на пример „Голдман Сакс” предвиђа, може спустити испод четири одсто.