Куповина еврообвезница – зарада без ризика

Где да неко уложи вишак пара? Без ризика, подразумева се. Које су инвестиционе алтернативе, како то стручно кажу економисти? Ова питања код нас су увек актуелна из простог разлога што тих инвестиционих алтернатива баш и нема пуно. Берза нам је замрла па се на улагање у акције предузећа не може рачунати. Камате на штедњу годинама су биле минималне, а и сада када их је инфлација „пробудила” максимални принос на депозите који банке нуде је 3,5 одсто годишње, и то на период орочења од три године. Нема превелике наде да ће камате на штедњу још да расту, јер инфлација успорава. Један од свакако целисходнијих савета на ту тему је било да се улаже у некретнине. Не само да је због раста цена на овом тржишту увећана вредност станова, већ су порасле и најамнине. Нарочито с доласком Руса.

Пре неколико година држава је грађанима омогућила, као алтернативу штедњи и ниским каматама, да могу новац да уложе у њене дужничке папире, односно хартије од вредности. Било динарске, било оне у еврима које су емитоване на домаћем тржишту. Овај вид инвестирања никада није узео маха из простог разлога што ни камате на државни дуг нису биле високе. Заправо биле су тек незнатно више од оних на штедњу, углавном за један процентни поен. Због тога се многим власницима капитала цела операција пребацивања новца из банака, преко брокера, у државне папире чинила компликована и не нарочито исплатива. Заправо била је исплатива само оним с већим улозима. Односно само у игри великих бројева види се разлика да ли је принос један или два одсто.

Међутим сада, као последица несигурности у свету услед рата у Украјини и инфлације, скочиле су цене задуживања држава и управо инвестирање у те државне хартије од вредности може бити сигурна лука за нечији новац. На међународном тржишту камате су високе, од пет до шест одсто годишње, значи дупло веће него на штедњу, а ризика нема, јер је гарант враћања новца држава. А у скоријој историји није било случајева да је нека држава банкротирала. Истина, то је пре петнаестак година претило Грчкој, али се она уз план међународних кредитора извукла из проблема. Због тога добра инвестиција може да буде куповина еврообвезница које су емитоване на међународном тржишту. На њих се добија дупло већа камата него на штедњу, а не плаћа се порез.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз”, појашњава да су државне еврообвезнице хартије од вредности које је држава емитовала на међународном тржишту капитала, а деноминоване су у еврима и доларима. „Њихова основна предност је ликвидно секундарно тржиште капитала, практично увек је могуће да се купе и продају. Такође, предност је да су најсигурнији финансијски инструменти чији је гарант држава, а с друге стране ослобођене су плаћања пореза на капиталну добит, за разлику од штедње у еврима. За трговање на страном финансијском тржишту потребан је берзански посредник који има приступ међународном тржишту капитала и пратећа банка где би клијент требало да депонује новчана средства”, каже он.

Постоји доњи лимит инвестирања који је на већини серија 100.000 евра номиналне вредности, односно улагач треба да располаже с најмање 80.000 евра за поједине серије. На пример, уколико улагач инвестира 90.000 евра у еврообвезнице Републике Србије које доспевају у мају 2027. године на њеном доспећу ће наплатити 100.000 хиљада евра, што представља капиталну добит од 10.000. Такође, у том периоду за сваку пуну годину држања обвезнице наплатиће купон (камату) од 3,125 одсто која износи годишње 3.125 евра. Посматрано према приносу до доспећа, инвеститор зарађује на тренутним ценама око 5,9 одсто. Порез на државне обвезнице, било које врсте, не постоји. Трошкови зависе од берзанског посредника, али се обично крећу до 0,5 одсто приликом куповине, док наплата обвезница по доспећу не изискује никакве трошкове.