Тиха пандемија у току, страдаће милиони

Смањити загађење изазвано фармацеутским и пољопривредним сектором кључно је у борби против ширења супербактерија које су отпорне на лекове. Ове бактерије могле да изазову да до 2050. године годишње од ње страда до 10 милиона људи.

 „Све је јасније да околина игра кључну улогу у развоју, преносу и ширењу”, отпорности антимикроба (АМР), истиче УН у своме извештају.

Та отпорност развија се када микроорганизми као што су бактерије, вируси, паразити или гљивице постају отпорни на антимикробне терапије на које су раније били осетљиви, пише Индекс. Светска здравствена организација сматра антибиоотпорност претњом и страхује да се свет креће према добу у којем ће свакодневне инфекције поновно почети да убијају. УН процењује да је 1,27 милиона смрти у 2019. години било повезано са инфекцијама отпорним на лекове, а до 2050. године та бројка би могла да нарасте на 10 милиона нових смрти на годишњем нивоу.

Овакву врсту отпорности подстиче и претерана примена антибиотика, али УН истиче и да је отпорност „тесно повезана са троструком кризом наше планете: климатском кризом, губитком биоразноликости и природних станишта те загађењем и отпадом”. Загађење, посебно повезано са фармацеутском индустријом и пољопривредом, омогућава заправо антимикробима да уђу у околину, најбрже у реке.

„То је истински проблем јер су реке често извор наше питке воде”, истиче микробиолог Џонатон Кокс са британског Универзитета Астон.

„Можемо већ говорити о тихој пандемији”, каже Кокс, а УН предлаже склоп решења која циљају секторе који повећавају тај проблем. Тако би болнице морале да уграде специфичне начине за прочишћавање коришћених вода, да гарантују трајно уништење лекова, док у пољопривреди треба да се заштитите воде.