Тројици „Осветника” по деценија затвора

Четворо бивших припадника јединице војске босанских Срба „Осветници”, оптужених да су 27. фебруара 1993. године из воза на релацији Београд–Бар, у станици Штрпци, извели 20 путника махом муслиманске националности, а потом их убили, осуђени су јуче на укупно 35 година затвора. Судско веће Одељења за ратне злочине којим је председавала судија Снежана Николић Гаротић, изрекло је Гојку Лукићу, Душку Васиљевићу и Јовану Липовцу затворске казне од по десет година, док је окривљеној Драгани Ђекић изречена казна од пет година затвора. Ово је прва првостепена пресуда у овом поступку.

Судија Гаротић је рекла да је на почетку процеса све било спорно. О детаљима злочина, казала је судија, говорили су сведоци.

– Током поступка се спочитавало тужилаштву да је инструисало сведоке. Судско веће није прихватило одбрану окривљених. Ђекићева је наводила да је отишла у рат из патриотских разлога, али да у овом догађају није учествовала. Међутим, суд није прихватио њену одбрану. Њу и о ономе шта је радила одлично знају сведоци. Лукића такође познају сведоци. Липовац је тврдио да је био на другим местима у време када се злочин догодио. Међутим, сведоци су оповргли ове тврдње и суд није прихватио његову одбрану – навела је судија.

Васиљевић је, подсетила је судија, у одбрани навео да је радио у обреновачком ТЕНТ-у 26. фебруара до поноћи, да није имао ауто и да није могао да стигне до места извршења кривичног дела. Његова одбрана била је да не постоји „викенд ратник”. –– Суд је потпуно сигуран да је Васиљевић учинио дела за која је оглашен кривим. Њега добро знају сви сведоци овде. Двојица сведока видели су шта је радио у школи – казала је судија.

Током одмеравања казне, суд је ценио то што окривљени нису пре ни после овога кривичног дела вршили нова, њихове лоше економске прилике, као и да је окривљена Драгана Ђекић у време извршења дела имала 17 година.

Тужилаштво за ратне злочине је у завршној речи тражило да суд тројицу припадника „Осветника” осуди на по 20 година затвора, док је десетогодишњу казну предложило за Драгану Ђекић. Она је била ослобођена ранијих оптужби за ратни злочин у случају „Сјеверин”, где су муслимански цивили били отети из аутобуса, а затим убијени.

Отмичари су, како је утврђено, путнике легитимисали, издвојили оне који су били муслиманске националности, па су их одвели у село Прелово код Вишеграда, где су их у фискултурној сали у основној школи постројили уза зид. Претресли су их и узели им накит и новац, после чега су их злостављали. На крају су их, везане жицом, камионом одвезли до села у близини Вишеграда и стрељали. Неки од путника воза убијени су тако што су „Осветници” у њих пуцали док су стајали на зиду бране изнад језера ХЕ „Вишеград”.

Из воза број 671 у станици Штрпци изведени су, а затим мучки убијени: Есад Капетановић, Илијаз Личина, Фехим Бакија, Шећо Софтић, Рифет Хусовић, Исмет Бабачић, Хаил Зупчевић, Адем Аломеровић, Расим Ћорић, Фикрет Меметовић, Фавзија Зековић, Нијазим Кајевић, Мухедин Ханић, Сафет Прељевић, Џафер Топузовић, Јусуф Растодер, Звездан Зуличић, Томо Бузов и Сеад Ђечевић. Поред њих убијен је и један Арапин. Најмлађа жртва имала је 16, а најстарија 59 година. Неки од њих били су из Београда, а неки из Црне Горе или Прибоја и околине.

Тело Халила Зупчевића нађено је крајем 2009. године на обали језера Перућац, а годину дана касније на истом месту нађени су и посмртни остаци Расима Ћорића, Јусуфа Растодера и Илијаза Личине. Остале жртве до данас нису нађене.

Формацију „Осветници” предводио је брат Гојка Лукића, Милан Лукић који је на казну доживотног затвора осуђен у Хашком трибуналу. Оптужени Липовац, према наводима оптужнице, у време злочина био је припадник Војске Републике Српске (ВРС).

Сви оптужени су на суђењу тврдили да нису криви и предложили су суду да их ослободи, док је Гојко Лукић тврдио да носи терет братовог имена и презимена.

За злочин у Штрпцима судило се и у Сарајеву где је суд

седморицу бивших припадника Друге подрињске бригаде ВРС прогласио кривима за учешће у отмици и убиству путника из воза у Штрпцима. У пресуди је речено да је у злочину учествовао Милан Лукић. Још двојица припадника снага босанских Срба осуђени су раније у Црној Гори и БиХ.

Заступници породица убијених указивали су да документација  указује на то да је отмица била испланирана и изведена у заједничкој акцији Војске Републике Југославије и Војске Републике Српске. Формација „Осветници” током рата била је једна од најкрволочнијих и најсуровијих и приписују им се нека од најтежих злочина у БиХ.

Доживотна робија за злочине у Вишеграду

Милан Лукић, командант „Белих орлова” и „Осветника”  2012. године у Хагу је осуђен на казну доживотног затвора због спаљивања цивила бошњачке националности у Вишеграду. Утврђено је да је лично убио најмање 132 муслимана. Од 2014. служи казну у затвору у Естонији.

Он је 1992. године убио 53 особе муслиманске националности – жене, децу и старе. Жртве је забарикадирао у једној просторији куће, затим је запалио и пуцао на оне који су покушавали да побегну. На сличан начин убио је још 70 цивила у селу Бикавац, близу Вишеграда, присиливши жртве да уђу у кућу, после чега је унутра убацио неколико бомби.

Брат убијеног незадовољан пресудом

Рагиб Личина, брат убијеног Илијаза из Бијелог Поља, сматра да оптуженима нису изречене адекватне казне.

– Ово је сраман чин и понижавање. Нисмо очекивали да за такав злочин оптужени добију по 10 и пет година. То је срамота за Србију и правосуђе – оценио је Личина у изјави за „Политику”.